Za nastavu jezika zemlje porekla karakteristična je heterogenost učenika, kao i činjenica da mnogi đaci imaju znatnih teškoća sa zahtevnijim sadržajima na maternjem jeziku, a posebno sa svim aspektima pismenosti. To rezultira nekolikim izuzetno značajnim dodatnim tačkama u vezi s nastavom jezika zemlje porekla.
a) Uvod u pismo prvog jezika
Učenicima koji nisu opismenjeni u zemlji porekla nego u drugoj zemlji mora se pažljivo predočiti sistem glasova i slovnih znakova (fonema i grafema) u maternjem jeziku. Kod jezika koji koriste latinično pismo to se pre svega odnosi na slova koja učenici ne poznaju iz redovne škole (npr. č, ć, đ). Da bi se izbegle zabune, neki nastavnici obrađuju ova slova tek nakon završenog opismenjavanja u redovnim školama (na kraju prvog, odnosno, na početku drugog razreda). Kod nelatiničnih pisama opasnost od zamenjivanja slova dva pisma je manja, ali zato opismenjavanje na maternjem jeziku obuhvata sva slova pisma.
b) Izgradnja i nadogradnja diferenciranog fonda reči na prvom jeziku
Mnogi učenici u dijaspori imaju veoma siromašan rečnik maternjeg jezika. Oni jezikom vladaju uglavnom na polju onih tema o kojima se govori u kući, i to često na nekom od dijalekata. Za sve ostale teme – posebno one vezane za školu, ili uopšte za zahtev- nije sadržaje – oni koriste svakodnevni jezik zemlje u kojoj odrastaju. Rečnik ove dece i mladih ljudi se na taj način u stvari raspada na dva dela, što je, naravno, u potpunoj suprotnosti sa željom da se razviju istinske bilingvalne kompetencije. Zbog toga važan deo nastave maternjeg jezika mora biti posvećen izgradnji punijeg, diferenciranog fonda reči, i to u obliku koji se koristi u standardnom jeziku. Pritom treba razlikovati one reči kojima učenici treba aktivno da vladaju (aktivni ili produktivni fond reči; ovaj fond reči mora biti intenzivno uvežban i treba da obuhvata pre svega često korišćene reči) i reči koje učenici razumeju, ali ne moraju po svaku cenu i koristiti (receptivni fond reči, fond reči koje razumemo). Veoma važnim radom na širenju učeničkog rečnika bave se u ovom priručniku poglavlja 14 i 15.
c) Put do standardnog jezika
Pored ograničenog fonda reči, mnoge učenike u dijaspori odlikuje činjenica da prvim jezikom vladaju (skoro) isključivo u dijalektalnoj, ali ne i književnoj, tj. standardnoj varijanti. Zato u zadatke nastave mater- njeg jezika spada i brižljivo vođenje učenika ka standardnom jeziku, jer je ovladavanje njime preduslov za pristup pisanom jeziku, kao i za sopstveno pravilno pisanje. Važni principi na ovom putu (koji može početi već u prvoj školskoj godini) su
- 1) Brižljivost: prioritet se daje dečjem radovanju prilikom pisanja i to ne sme biti uništeno preteranom orijentacijom ka normi.
- 2) Uporedni i otkrivalački pristup: umesto jedno- stavnog prenošenja norme, učenicima se, kad god je to moguće, predočavaju razlike između standardnog jezika i dijalekta tako što oni tokom učenja otkrivaju razlike i upoređuju jezičke varijante.
- 3) Mnogobrojne korisne vežbe: ono što se naučilo o standardnom jeziku (fond reči, gramatika) mora biti ponovljeno i uvežbano u, na primer, odgovarajućim pismenim vežbama da bi zaista bilo i usvojeno.
d) Scaffolding: pripremanje „metoda skela“ za jezički slabije učenike
Jezik koji se koristi u školi bazira se po mnogo čemu (fond reči, standardni jezik) na kompleksnijim jezičkim sredstvima nego svakodnevni jezik. Uvođenje učenika u ovaj „jezik obrazovanih“, s kojim je u tesnoj vezi i sposobnost produktivnog ili receptivnog savlađivanja tekstova, zahtevan je zadatak. Scaffolding, odnosno „metoda skela“ je veoma aktuelan i uspešan postupak koji se koristi u nastavi nemačkog (i u nastavi nemačkog kao drugog jezika). Ta metoda se odlično može koristiti u nastavi jezika zemlje porekla. U skladu sa jezičkim aspektom koji se obrađuje (npr. fond reči, rečenične konstrukcije, strukturiranje teksta), učenici prvo dobiju tzv. skelu (odnosno model ili strukturu) koja im služi kao orijentir. To može biti, npr., neka šema kao kod „Elfchen“ pesama (kratka lirska pesma koja se sastoji od jedanaest reči; upor. br. 21.1), pri čemu se pesma piše svojim rečima ali uz poštova- nje zadate šeme. Ili se učenicima daju delovi teksta, ili elementi za neke delove teksta (npr. počeci rečenica ili glagoli koje moraju upotrebiti u priči u slikama), uz pomoć kojih oni pišu, tj. sastavljaju sopstveni tekst. Ili se učenicima navedu tačni koraci za sastavljanje jednostavnog teksta (npr. recept ili uputstvo za upotrebu). U svim ovim slučajevima „skele“ đacima olakšavaju deo jezičkog zadatka (npr. strukturiranje teksta) jer mogu da koriste ponuđene obrasce. S obzirom na to da na ovaj način učenici automatski preuzimaju i koriste pravilne obrasce, reči i izraze, njihov jezički repertoar se razvija na aktivan način. – Mnogobrojni predlozi za koncipiranje ovakvog načina nastave, pre svega u delu III (Predlozi za unapređivanje određenih aspekata pisanja), predstavljaju jednostavne varijacije scaffoldinga (upor. npr. 14.1: Semantička polja reči, 15.2: Pokušaj zamene reči, 16.3: Paralelni tekstovi).
Za detaljnije informacije o scaffoldingu pogledati, između ostalog: https://www.uni-due.de/imperia/md/content/prodaz/scaffolding.pdf.
e) Napomene o pravopisu
Pravopisna pravila i problemi su bar delimično specifični za svaki jezik te se zato u ovom priručniku njima ne bavimo. Ipak, postoji nekoliko opštih principa za učinkovito vežbanje pravopisa:
- 1) Orijentacija ka osnovnom fondu reči: Stvaranje fonda reči koje se tiču pravopisnih pravila kao i korigovanje grešaka treba da se zasniva na upotrebi određenih reči. Što je reč češća, to je važnije da se zna kako se ona pravilno piše.
- 2)Selektivno korigovanje: Obeležavanje svih grešaka u prvi mah demorališe učenike. Smislenije je izvući tri do pet najvažnijih tipova grešaka ili pojedinačnih grešaka i isplanirati za njih više efikasnih vežbi.
- 3) Smisleno ispravljanje grešaka, višestruke uporne vežbe: Tradicionalno prepisivanje pravilno napisane reči tri puta nema nikakav saznajno-psihološki učinak. Smisleni i efektivni su jedino oni oblici ispravki i vežbanja reči koji se rade u sekvencama podeljenim na 2–3 sedmice.
- 4) Podsticanje samostalnog rada: Temeljito uvođe- nje u korišćenje pravopisnih rečnika glavni je preduslov za to da učenici zaista postanu sposobni da koriste takve priručnike.