Važan doprinos razvoju i obrazovanju osećaja za rečenicu i sintaktički repertor predstavljaju vežbe i eksperimenti opisani u br. 17 (Podsticaji za poboljšanje stila).
Sledeće vežbe su naročito podesne za mlađe U (1-2. razred), koji kroz njih mogu otkrivati i vežbati svoj osećaj za rečenicu (materijal pripremaju stariji U ili N):
- N piše jednostavne rečenice na papirne trake i ne iseca ih na reči, nego na delove rečenice. Spajalicom se povezuju kartice koje pripadaju zajedno. Đaci (samostalno ili udvoje) dobijaju po jedan ili više skupova kartica i treba da ih slože u pravilnu rečenicu (i eventualno prepišu).Beispiel: :
Ponekad su i drugačija rešenja moguća, o njima treba obavezno razgovarati s učenicima (osećaj za jezik!). Npr.:
- Đaci dobijaju (samostalno ili udvoje) tri spiska: 1) sa 10–12 imenica (subjekt), 2) sa 10–12 glagola, 3) sa 10–12 objekata u akuzativu i/ili priloških odredbi za mesto ili vreme:
Učenici stavljaju spiskove jedan do drugog i zapisuju sve smislene rečenice. Varijante: Spiskovi se stavljaju pored prazne rolne wc-papira i lepe lepljivom trakom. Kad se trake povuku jedna prema drugoj moguće je ovim „rečeničnim računarom“ sastaviti smislene i besmislene rečenice.
- Za starije đake moguće je proširiti vežbu tako što će se dodati još neki rečenični delovi (objekat u dativu, odredbe za mesto i vreme itd.).