Ovaj interaktivni oblik prerade teksta većina U poznaje iz redovne nastave. Odlično se može primeniti i u nastavi prvog jezika jer jača kompetencije u korišćenju standardnog jezika, kao i svest o njemu.
a) Preduslov je da U napišu jedan tekst (po mogućstvu ne duži od jedne strane). Kad završe s pisanjem, U prvo uče da dobro naglas pročitaju tekst. Zatim traže 1–2 partnera s kojima će preraditi predložak teksta. (Varijanta: N odlučuje o sastavu timova.)
b) U grupama se U smenjuju; prvo jedan drugima polako čita svoj tekst u celini i postavlja sledeća tri pitanja (koja N zapisuje na tablu ili ih daje na papirićima ili kopijama): Jeste li razumeli tekst?, Šta treba jasnije da napišem?, Šta je dobro, a šta ne? Učenik zapisuje ono što su mu rekli drugi članovi grupe.
c) Zatim se tekst prerađuje rečenicu po rečenicu. Pitanja u ovoj fazi: Je li rečenica razumljiva? Je li pravilna (oblici, sintaksa)? Ima li boljih reči? Je li pravopis u redu? (Koristiti rečnike!)
d) Sada je drugo dete na redu.
e) Kada su U pročitali i analizirali sve tekstove u grupi, svaki prerađuje svoj tekst i piše bolju verziju. Tu verziju posle toga koriguje N i komentariše je. Na kraju svi učenici treba da imaju mogućnost da vide sve korigovane tekstove (upor. br. 12, Pisanje s adresatom).