2. Pregledno i živopisno pričanje: varijante

• N đacima daje sledeći „recept“ za pregledno i živopisno pisanje: „Zamisli da si ti lik iz priče! Zatvori oči i razmisli šta likovi u priči osećaju, misle, čega se plaše, čemu se nadaju… Sve to opiši u svom tekstu!“ Zatim se recept primenjuje prvo usmeno, a onda i pismeno na odgovarajuće teme. Primeri: „Naša rasprava tokom ručka“, „Jedan doživljaj mojih roditelja u domovini“, „Šta moja baka priča o svojoj mladosti“.
• Još jedan recept koji se radi kao prethodni: „Pre nego što počneš pisati, zatvori oči. Razmisli o svojoj priči i zamisli kako se ona kroz tvoju glavu vrti kao film. Napiši je sada onoliko detaljno i živopisno koliko možeš!“
• Savet koji može doprineti boljoj preglednosti: „Upotrebi direktan govor, neka ljudi u tvojoj priči razgovaraju!“ I ovo prvo treba usmeno provežbati.
• Tekstovi ponekad deluju živopisnije ako su napisani u prvom umesto u trećem licu. Ako se đaci uz to pridržavaju gornjih saveta, uspeh je gotovo siguran.
• Dobru priliku za pokušaj korišćenja preglednog i živopisnog stila pružaju priče u slikama. U toj vežbi su U rasterećeni obaveze da sami smisle neku radnju i mogu se u potpunosti koncentrisati na sastavljanje atraktivnog teksta. Važno je na kraju uporediti i komentarisati napisane tekstove.
• I prepričavanje i priče u slikama pružaju dobru i vrednu mogućnost za pokušaj korišćenja preglednog i živopisnog stila. Za to v. dole 18.3 i 21.