- Usmena priprema: razgovor o kategorijama „zanimljivo“ i „dosadno“. Šta u stvari znače te kategorije; kako se one odražavaju na naše pisanje? Produbljivanje: N đacima čita jedan (kratak) uzbudljiv i jedan dosadan tekst ili im daje takve tekstove. Zašto je jedan tekst zanimljiv, a drugi dosadan? Eksperiment: Kako bismo dosadan tekst mogli učiniti zanimljivim? Pokušaj pisanja, poređenje rezultata.
- U dobijaju sledeće „recepte“ za zanimljivo pisanje (kopije):
- Počni tekst rečenicom koja budi radoznalost kod čitalaca (npr. „Tog dana je sve išlo naopačke.“, „Taj užasni pas mi se približavao velikom brzinom.“).
- Nemoj odmah sve otkriti. Čitaocima prvo nagovesti ono što će probuditi njihovu radoznalost! („To što sam danas doživeo/doživela neću tako brzo zaborati! Ne samo jedna, nego više opasnih životinja je bilo u igri.“)
- Opiši osećanja, strahove i nade osoba u tekstu! („Ona je drhtala i pitala se u sebi: ‚Ima li meni spasa?‘“)
- Prekidaj tekst pitanjima, obraćaj se direktno čitaocima. (Npr. „Šta biste vi u jednoj tako napetoj situaciji uradili?“)
- Vrhunac ili razrešenje napete priče opiši tek pred kraj teksta.
- Smisli naslov koji će zaintrigirati čitaoce („Tragedija u Turskoj“, ili „Hoće li me tigar pojesti?“)
Sada U dobijaju nekoliko predložaka za koje, uz pomoć ovih „recepata“ treba da napišu zanimljive priče. Primer: priča u slikama, tema kao „grozan doživljaj“ ili „tad sam se stvarno uplašio/uplašila“.
Posle pisanja uporediti tekstove i razgovarati o tome kako i koliko uspešno su sprovedeni pojedini „recepti“.
- Zajedno s U pravljenje zbirke zanimljivih tema ili početaka tekstova (1-3 rečenice). Tekstove U pišu u školi ili kao domaće zadatke. Moguće ih je i skupljati i uvezati u knjigu („Naše priče strave i užasa“, „Uzbudljive priče“ itd.).