Kostur-priče, reči-stimulusi, okosnica priče
Tok (okosnica):
a) Kao prvo, naći ćemo pet reči (v. o tome dole) i zapisati ih na tablu ili papir.
b) Tih pet reči predstavlja okosnicu, tj. kostur oko kojeg svi U pišu svoje priče. Dakle, tih pet reči se mora pojaviti u svakom tekstu (evtl. obeležene drugom bojom).
c) Na kraju se tekstovi čitaju, kače na zid i/ili se o njima razgovara. Pritom je zanimljivo videti kako oko istog „kostura“ nastaju različita „tela“ priče. Ovom prilikom se može kroz razgovor i ocenjivati koliko dobro su pojedini U ugradili kostur-reči u tekstove.
Napomene:
Postupak za nalaženje pet reči:
- N ide kroz razred s rečnikom ili nekom drugom knjigom. Pet U otvara knjigu naslepo i olovkom pokazuje neku reč. Ta reč postaje jedna od kostur-reči.
- Svi U prvo na papiriće zapisuju po nekoliko reči. Papirići se skupe i pomešaju; jedan ili više U izvlači pet papirića – reči zapisane na njima postaju kostur-reči.
Varijante:
- Pod uslovom da se postavi dobar okvir, vežba se ne mora izvoditi s celim razredom, nego sa samo jednom ili dvema grupama U, koji imaju isti nivo znanja.
- Umesto pet reči moguće je, naravno, izabrati dve ili tri. Nije preporučljivo birati mnogo više od pet reči.
- Umesto reči, ulogu skeleta mogu odigrati i neke izreke ili kraće rečenice.
- Zopfi (1995. str. 49) je predložio jednu lepu varijantu: Svaki U poželi priču u kojoj treba da se pojavi tri do pet stvari ili reči. Đaci zapisuju reči na cedulju i daju je drugom detetu. Drugo dete piše priču i poklanja je prvom. (Varijanta: cedulje sa željenim rečima se skupljaju u korpu, svako dete naslepo izvlači jednu cedulju i piše priču koristeći zapisane reči.)
Šira varijanta: đaci zamole roditelje ili nekoga drugog iz porodice da zapiše nekoliko reči pa potom pišu priču i poklanjaju je toj osobi. (Upor. i 3, „Priče sa željenom rečju“.)