Kostur-priče, reči-stimulusi, okosnica priče

Tok (okosnica):

a) Kao prvo, naći ćemo pet reči (v. o tome dole) i zapisati ih na tablu ili papir.

b) Tih pet reči predstavlja okosnicu, tj. kostur oko kojeg svi U pišu svoje priče. Dakle, tih pet reči se mora pojaviti u svakom tekstu (evtl. obeležene drugom bojom).

c) Na kraju se tekstovi čitaju, kače na zid i/ili se o njima razgovara. Pritom je zanimljivo videti kako oko istog „kostura“ nastaju različita „tela“ priče. Ovom prilikom se može kroz razgovor i ocenjivati koliko dobro su pojedini U ugradili kostur-reči u tekstove.


Napomene:

Postupak za nalaženje pet reči:

  • N ide kroz razred s rečnikom ili nekom drugom knjigom. Pet U otvara knjigu naslepo i olovkom pokazuje neku reč. Ta reč postaje jedna od kostur-reči.
  • Svi U prvo na papiriće zapisuju po nekoliko reči. Papirići se skupe i pomešaju; jedan ili više U izvlači pet papirića – reči zapisane na njima postaju kostur-reči.

Varijante:

  1. Pod uslovom da se postavi dobar okvir, vežba se ne mora izvoditi s celim razredom, nego sa samo jednom ili dvema grupama U, koji imaju isti nivo znanja.
  2. Umesto pet reči moguće je, naravno, izabrati dve ili tri. Nije preporučljivo birati mnogo više od pet reči.
  3. Umesto reči, ulogu skeleta mogu odigrati i neke izreke ili kraće rečenice.
  4. Zopfi (1995. str. 49) je predložio jednu lepu varijantu: Svaki U poželi priču u kojoj treba da se pojavi tri do pet stvari ili reči. Đaci zapisuju reči na cedulju i daju je drugom detetu. Drugo dete piše priču i poklanja je prvom. (Varijanta: cedulje sa željenim rečima se skupljaju u korpu, svako dete naslepo izvlači jednu cedulju i piše priču koristeći zapisane reči.)
    Šira varijanta: đaci zamole roditelje ili nekoga drugog iz porodice da zapiše nekoliko reči pa potom pišu priču i poklanjaju je toj osobi. (Upor. i 3, „Priče sa željenom rečju“.)

Sadržaj