Tok:
- Prvo N mora sa U razjasniti šta je „lepo“, upečatljivo čitanje i s njima to vežbati. To se može uraditi tako što N, npr., prvo loše pročita neki tekst (dosadno, tiho, monotono, nerazgovetno), a zatim ga pročita dobro. Koje su razlike, od čega zavise? Kriterijumi se zapisuju na tablu.
- Sad U dobijaju tekstove samostalno, udvoje ili utroje, ili sami mogu odabrati tekstove. Vežbaju upečatljivo čitanje teksta. U zavisnosti od teksta, moguće je i podeliti uloge, ili čitati odeljke na smenu.
- Ako je čitanje koliko-toliko u redu, ono se snima. Snimanje je moguće mobilnim telefonom, kompjuterom, diktafonom ili magnetofonom. Važno: N obavezno mora voditi računa da se napravi dobar snimak (probni snimci!).
- Gotovi tonski dokumenti mogu se slušati u razredu. Njih je moguće i treba ih staviti na raspolaganje za iznajmljivanje, da ih U ponesu kući ili slušaju u vreme sekvenci slobodnog čitanja. Elektronski fajlovi (mp3) i CD-i mogu, naravno, biti dostupni i drugim osobama ili razredima.
Napomene:
- Važno: Nikada ne treba čitati drugima, ili snimati čitanje ako se prethodno nije vežbalo. Vežbanje može biti i deo domaćeg zadatka, ukoliko U znaju o čemu treba da vode računa.
- Tekstovi manjeg obima su posebno pogodni (kratke priče, vicevi, epizode, pesme, dijalozi). Moguće je čak i snimiti celu (kraću) knjigu; upor. Predloge za nastavu br. 1.
- Snimke je moguće obogatiti šumovima, muzikom itd.; moguće je čak napraviti manje audio-drame. Pošto bi ovo verovatno prevazišlo vreme koje dopunske škole imaju na raspolaganju, mora se bar jedan deo raditi kao domaći zadatak.
- Od samog početka U treba da znaju da se priprema određeni proizvod (CD, zbirka audio-fajlova itd). Opremanje proizvoda (omot za CD) i njegova prezentacija na internetu ili roditeljskom sastanku mogu takođe biti elementi projekta.
- Ovakav projekat je pogodan za saradnju sa redovnom nastavom. Moguće je, npr., napraviti višejezične tonske zapise.
- Naravno, pojedinačni tekstovi mogu biti i uživo pročitani u razredu.
