Tok:
- Nakon čitanja neke priče, teksta ili cele knjige razred se deli na parove. Grupe dobijaju zadatak da pripreme pitanja za druge U o sadržaju i o razumevanju osnovnih teza teksta. Pitanja treba da budu podeljena u tri kategorije:
- Pitanja o tekstu. Odgovori na ova pitanja nalaze se u tekstu. Po pravilu je moguće dati jasan odgovor na njih (npr. „tačno“ ili „pogrešno“, ili navođenjem preciznih podataka iz teksta).
- Pitanja o razumevanju teksta. Na ova pitanja se može odgovoriti samo ako se detaljnije razmisli o sadržaju. Mora se malo čitati „između redova“. Na ova pitanja je najčešće nemoguće dati potpuno kratak i precizan odgovor. (Npr. Kako se neko oseća? Zašto je lik nešto uradio?)
- Pitanja za razmišljanje. U ovu kategoriju spadaju pitanja koja prevazilaze sadržaj teksta. Retko je moguće naći „tačna“ rešenja, o odgovorima se mora diskutovati. (Npr. Kakve su posledice kraja priče? Na koji način je ovaj konflikt mogao drugačije biti razrešen?)
- Nakon što su pripremili pitanja, U ih daju N na papiru. Sada N ta pitanja može drugoj grupi dati da na njih odgovori, ili se na njih odgovara u plenumu.
- O razlikama između tri tipa pitanja mora se detaljno prethodno razgovarati i treba ih pojasniti na primerima. O pitanjima o razumevanju i pitanjima za razmišljanje treba svakako diskutovati u plenumu, jer tu često nema identičnih odgovora.
Napomene:
- U dopunskim školama je ovu vežbu, s obzirom na često veoma heterogen uzrasni sastav razreda, najbolje raditi uz pomoć tri različita teksta koja odgovaraju uzrastima. Bilo bi lepo (ali nije i obavezno) odabrati istu ili sličnu temu (npr. bajke iz naše domovine; život u migraciji; rasizam; geografija).
- Podela pitanja na ove tri kategorije mnogim će učenicima već biti poznata. Ona potiče iz udžbenika nemačkog „Die Sprachstarken“ izdavača Klett und Balmer. U radu sa U čije kompetencije u čitanju su slabe, moguće je ograničiti se na dve kategorije pitanja (pitanja o tekstu i pitanja o razumevanju teksta).