Vežbe i nastavni predlozi za treniranje čitanja podeljeni su u tri grupe:


Sposobnosti čitanja

Nastavni predlozi 20–23:

Ovde su predstavljeni mogući obrasci vežbanja koje nastavnici mogu prilagoditi osobenostima prvog jezika i konkretnim potrebama razreda. Čitanje slova, reči i kratkih rečenica treba da bude manje-više automatizovano da bi se čitaoci u potpunosti koncentrisali na sadržaj teksta. Ova vrsta vežbi nema mnogo smisla za učenike koji već čitaju tečno i dobro. Oni tokom ovih vežbi treba da čitaju tekstove i knjige po sopstvenom izboru (vidi gore br. 9 „Sekvence slobodnog čitanja“).


Tečno čitanje, fluency

Nastavni predlog 24:

Kada se neki tekst čita određenim tempom, daleko bolje može da se razume. Iskustva su pokazala da čitaoci prilikom drugog čitanja ne čitaju samo brže i tečnije, nego da bolje razumeju sadržaj. I ovde važi: što je proces čitanja automatizovaniji, to bolje se čitaoci koncentrišu na sadržaj i bolje ga razumeju.

Tečno čitanje treba trenirati tokom mnogo kratkih sekvenci, npr. tokom tri do četiri sedmice po 10-15 minuta na početku časa. Vežbe tečnog čitanja (engl. fluency) itekako mogu da se uporede s kondicionim treningom u sportu ili vežbama za prste kod sviranja nekog instrumenta.


Strategije čitanja

Nastavni predlozi 25–27:

U trećem delu posvećenom treningu pokazujemo kako učenici mogu da nauče da svesno priđu različitim tekstovima i da se pripreme za čitanje. Dajemo primere obrade teksta i vežbe za sažimanje tekstova i njihovo samostalno vrednovanje.

Nastavnik tokom razgovora na času učenike treba da uputi u strategije čitanja. Nakon objašnjenja, strategije moraju uvek iznova biti uvežbavane na različitim tekstovima. Ovo se najbolje postiže ako se za trening uzmu tekstovi koji su upravo aktuelni u nastavi.

Za oblast strategija čitanja preporučljivo je pogledati i priručnik „Strategije i tehnike učenja u nastavi dopunskih škola“ (priručnik br. 5 serije priručnika „Didaktički podsticaji za nastavu maternjeg jezika u dopunskim školama“), gde se u delu II i III mogu naći dodatne strategije korisne i za oblast čitanja.

20. Odmah prepoznajem slova

Tok: Približavanje cilju po mogućstvu automatizovane identifikacije grafema prvog jezika – pogotovo onih kojih nema u školskom jeziku – moguće je ostvariti uz pomoć različitih vežbi. Primeri: Skupljanje slova (vidi dole vežbu a; zadatke je moguće …

Pročitaj više

21. Čitam reči sve brže

Tok: Cilj po mogućstvu automatizovanog prepoznavanja posebno čestih slika reči na prvom jeziku moguće je ostvariti uz pomoć različitih vežbi. Primeri: Čitanje reči s preprekama (vidi dole vežbu a). Prepoznavanje čestih mini-reči (vidi dole vežbu b). Čitanje …

Pročitaj više

22. Vidim rečenice kao celine

Tok: Cilj što tečnije identifikacije i interpretacije posebno čestih rečeničnih elemenata na prvom jeziku može se postići različitim vežbama. Primeri: Od rečenice-patuljka do rečenice-diva (vidi dole vežbu a; takođe može odlično da se radi uz pomoć papirnih …

Pročitaj više

23. Razumem ono što čitam

Tok: Razumevanje teksta na nivou uskog prostora jedne rečenice i/ili kraćeg teksta može se vežbati na različite načine. Primeri: Poređenje tekstova i slika. Za to se dele, npr., dva papira; na prvom su rečenice ili kratki tekstovi …

Pročitaj više

24. Treniranje tečnog čitanja

Tok: Pred početak višesedmičnog treninga, N informiše U o ciljevima i toku ovog treninga. N slobodno može napomenuti da trening čitanja na prvom jeziku vodi i poboljšanju čitanja u rednovnoj nastavi. Tokom ove uvodne faze …

Pročitaj više

25. Strategije pre čitanja

Tok: Uvod, prve informacije: N na nekom konkretnom primeru pokazuje i objašnjava kako se neki tekst može proceniti i upoznati u tri koraka. Naime, treba postaviti pitanja o tekstu, kao npr.: Šta očekujem od ovog …

Pročitaj više

26. Strategije tokom čitanja

Tok: N na jednom ili više primera pokazuje kako se prevazilaze teškoće u tekstu i kako se prepoznaju najvažniji iskazi. To se najbolje postiže uz pomoć koraka koje N konkretno predstavlja i uz njih „glasno …

Pročitaj više

27. Strategije nakon čitanja

Tok: N objašnjava i pokazuje kako je na različite načine moguće sažeti različite sadržaje. To treba pokazati na primeru različitih tekstova (2–3 vrste tekstova, npr. stručni tekst i priča, za po 2–3 nivoa znanja). Zatim …

Pročitaj više