Tok:
- Svaki U bira jednu knjigu ili neki drugi tekst, pri čemu drugi U ne treba da vide o kojoj knjizi je reč. Početnici mogu odabrati slikovnicu.
- N pravi spisak u koji U „tajno“ zapisuju naslove svojih knjiga.
- U pakuju knjige tako da se naslovna strana više ne vidi.
- U knjigama U traže neki odlomak koji je pogodan za čitanje naglas (mesto koje je uzbudljivo ili zanimljivo, ali koje ne odaje sve). Izbor odgovarajućeg odlomka (otprilike 1/3 do 1 strane) zahteva intenzivno bavljenje tekstom.
- Čitanje naglas mora biti uvežbano! Zato U dobijaju dovoljno vremena da vežbaju čitanje (po mogućstvu van učionice). Ovo može biti i domaći zadatak. Početnici koji su uzeli slikovnice imaju zadatak da odabrane slike što jasnije opišu.
- Sada U naglas čitaju svoje delove tekstova pred razredom (odnosno, opisuju odabrane slike iz slikovnica). Slušaoci pokušavaju da odgonetnu iz koje knjige ili kakve vrste knjige je odlomak (krimi-priča, nefikcionalna knjiga, bajka itd). Čitanje i sekvence odgonetanja mogu biti podeljene na 2–3 časa.
Napomene:
Vežbu je moguće organizovati i kao malo takmičenje. Ko prvi pogodi naslov, pobedio je.
Varijante:
Projekat je moguće varirati na mnogo načina. Primeri:
- Mogu se uzeti i knjige na školskom jeziku; prezentacija se, međutim, odvija na prvom jeziku.
- N na kraju školske godine čita delove tekstova koji su obrađivani tokom godine. O kojem tekstu je reč?
- Sve naslovnice se kopiraju na jedan papir i numerišu. Zatim U treba da povežu čitani deo teksta sa naslovnim stranama.
- Svi naslovi se zapisuju u spisak koji se daje slušaocima. Sada treba povezati čitane delove teksta s naslovima.
- Izbor tekstova se ograničava na jednu vrstu (beletristika, nefikcionalni tekstovi, pesme, bajke…).
- Na roditeljskom sastanku U roditeljima čitaju odlomke tekstova, roditelji dobijaju spisak naslova i treba da pogode iz kojih knjiga se čita.
- U donose svoje omiljene knjige i čitaju iz njih.
- Roditelji, poznanici, drugi nastavnici se pozivaju da čitaju po jednu stranicu iz svojih omiljenih knjiga