U nižim razredima slikovnice se često prave na osnovu sledećeg plana:
a) U čitaju ili smišljaju priču,
b) dele je na epizode, tj. slike,
c) pojedinačno ili udvoje crtaju po jednu scenu i pišu ispod nje odgovarajući opis radnje,
d) papiri se kače na zid ili se uvezuju u samostalno napravljenu slikovnicu.
Ovaj postupak je vrlo lako proširiti na više jezika, ukoliko se oko slika ostavi dovoljno mesta da se unesu opisi na više jezika. Tako nastaje višejezična slikovnica za koju polaznici nastave maternjeg jezika mnogo toga mogu uraditi.
U višim razredima moguće je napraviti „višejezičnu“ knjigu avantura tako što se, recimo, prvo smisle dva glavna lika koja doživljavaju različite avanture. Pojedinačno ili udvoje U pišu po jednu epizodu; kada se svi tekstovi spoje, dobija se solidna knjiga. Višejezičnost stupa na scenu kada se pojedine epizode, npr., presele u zemlju porekla i u svakoj se epizodi pojavi nekoliko reči na jeziku zemlje porekla (npr. „dobar dan“, „hvala“ itd.)