2. Zajedničko pisanje: po redu, u nastavcima, lančanom metodom ili pisanje „priče na falte“

Zajedničko pisanje: po redu, u nastavcima, lančanom metodom ili pisanje „priče na falte“

Tok:

Osnovna šema je sledeća:

a) Svaki U dobija jednu rečenicu ili kratak pasus kojim počinje priča, ili sam piše početak priče na gornjem delu papira.

b) Zatim daje taj papir detetu zdesna. To dete pročita šta piše na papiru i dopiše jednu do dve rečenice i daje papir dalje sledećem detetu zdesna.

c) Kada svi papiri prođu ceo razred, vežba je gotova.

d) Na kraju se priče čitaju ili izlažu u učionici.

---

Napomene:

• Dobro je pri kraju vežbe (kad su svi papiri prošli kroz skoro ceo razred) upozoriti na to da poslednje dve-tri rečenice treba da oblikuju kraj priče, da priča ne bude iznenada prekinuta.
• S mlađom decom je poželjno prvo provežbati usmene zajedničke priče; upor. gore predvežbu br. 1.
• Ispravke treba da budu suzdržane da se ne bi umanjila motivacija za pisanje. Ali, N svakako treba pažljivo da pregleda sve tekstove jer će u njima naći sve ono gde U greše i što je potrebno poboljšati.

---

Varijante:

1. Pod uslovom da se postavi dobar okvir, vežba se ne mora izvoditi s celim razredom, nego sa samo jednom ili dvema grupama U koji imaju isti nivo znanja.
2. Moguće je i oformiti grupe od 3–4 U koje svaka za sebe piše priču lančanim metodom. Tada papiri, naravno, više puta prolaze kroz istu grupu.
3. Vežba se može uraditi i tako da razredom prolazi samo jedan papir. Priča tad nastaje istovremeno sa nastavom i može se pročitati na kraju časa.
4. Priča na falte: Umesto mogućnosti da se pročita sve već napisano, papir se, pre nego što se preda dalje, mora saviti tako da se vidi samo poslednja rečenica, ali ne i prethodne. Na taj način nastaje tekst koji obećava više napetosti i iznenađenja prilikom završnog čitanja.
   
5. Reč po reč: Ovo je varijanta za manje grupe mlađih U. Umesto rečenica, pišu se reči: na početku imamo dugačke isečke papira (A3 isečen popreko na 4–5 traka), na kojima je zapisana ili se zapisuje po jedna reč kojom počinje rečenica. Svaki U dopisuje uvek samo jednu reč (ili maksimalno tri) i daje traku dalje. Tako nastaju trake s rečenicama.