Napomene:

  • Primer dijaloga može, naravno, biti zamenjen nekim primerom iz sopstvenog životnog okruženja. Ali on mora biti na sličan način obrađen kao naš primer.
  • Izvor: prema: Triandis (1972), u: Thomas Alexander i dr. (ur.) (2003): Handbuch interkulturelle Kommunikation und Kooperation, sv. 1. Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht.

Tok:

  • N prvo objašnjava šta je pripisivanje/atribucija (definicija: sve osobine koje ljudi pripisuju i podmeću sebi samima i drugima; npr. etnički ili rodni klišei, ili neke druge interpretacije). Diskusija o iskustvima koja imaju U na tom polju.
  • N informiše da će se analizirati jedan dijalog na dva nivoa: 1. na nivou onoga što je zaista rečeno; 2. na nivou neizgovorene interpretacije i atribucije. Kontekst: reč je o dijalogu u jednoj internacionalnoj firmi između Amerikanca na višem položaju i grčkog radnika. Radnja se odvija u Grčkoj. Grk je dugogodišnji uspešni radnik. Amerikanac je nedavno unapređen u rukovodioca filijale u Grčkoj.
  • Đaci dobijaju kopiju dijaloga, pri čemu N prethodno savija stranu sa atributima (desna kolona) i učenici još ne smeju da je pogledaju. Nakon što se podele uloge, U čitaju dijalog i zatim u malim grupama razgovaraju o razlozima za probleme u komunikaciji.
  • Zatim U šire papir i čitaju u desnoj koloni spisak pripisivanja. Diskutuju u parovima o tome na koji način je došlo do pripisivanja.
  • Refleksija i diskusija s celim razredom:
    • Koji su glavni razlozi za neuspeh komunikacije?
    • Koje vrednosti i kulturno specifični pristupi bi mogli biti odlučujući za ponašanje obojice sagovornika?
    • Šta bi moglo u sledećem koraku da se uradi u pravcu konstruktivnog pristupa situaciji? (Ovde treba sakupiti strategije interkulturalne komunikacije.)
    • Kakva slična iskustva su imali U?

RL – Novi pretpostavljeni iz Amerike i njegov grčki saradnik

Radni list “Dijalog” za đake


Ponašanje / ono što je rečeno Atribucija: pripisivanje / interpreta-
cija / ono što je mišljeno
Amerikanac: Koliko ti je potrebno da završiš ovaj izveštaj? Amerikanac: Molim ga da se uključi u posao, želim da učestvuje u odlučivanju.
Grk: Ne znam. Kada bih morao da ga završim? Grk: Šta to treba da znači? On je šef, zašto mi ne kaže jasno šta da radim?

Amerikanac: On odbija da preuzme odgovornost.

Amerikanac: Ti sam najbolje možeš da proceniš koliko to traje. Amerikanac: On treba da preuzme odgovornost za svoje postupke.

Grk: Kakva glupost! Ali bolje da mu nešto odgovorim.

Grk: OK, deset dana. Amerikanac: Nesposoban je da dobro proceni  vreme. Ta procena je potpuno nerealna.
Amerikanac: Bolje 15. Da li se slažeš da to uradiš za 15 dana?

Amerikanac: Nudim mu dogovor.

Grk: OK, on traži 15 dana, on je šef.

U stvari bi za taj izveštaj bilo neophodno 30 radnih dana. Dakle, Grk je radio danonoćno, ali mu je na kraju 15. dana bio potreban još jedan dodatni dan.
Amerikanac: Gde je izveštaj? Amerikanac: Proveravam da li se pridržava dogovora.

Grk: On hoće izveštaj.

Grk:Sutra će biti gotov. Both: Izveštaj još nije gotov.
Amerikanac: Ali, dogovorili smo se da danas bude gotov! Amerikanac: Moram ga naučiti da se pridržava dogovora.

Grk: Taj glupi, nesposobni šef! Ne samo da mi je dao pogrešna uputstva, nego čak ne ume da ceni to što posao od 30 dana završavam za 16.

Grk daje ostavku.
Amerikanac je iznenađen.
Grk: Grk: Za takvog čoveka ne mogu da radim.

 


Sadržaj