Tok:
- N opisuje jednu realističnu konfliktnu situaciju (primere vidi dole). Preuzimaju se uloge u konfliktu i situacija se isprobava u igri. Zatim U zajedno diskutuju o tome kako bi konflikt mogao biti rešen. Moguće je da će pri tom već opisati neke od koraka navedene u modelu „Rešavanje problema u 6 koraka“.
- N deli radni list „Rešavanje problema u 6 koraka“. Nakon što su ga pročitali, U skupljaju primere konflikata koji nastaju između roditelja i dece ili unutar jedne peer-grupe. Primeri:
- Devojčica/dečak želi da izađe u neki određeni kafić, ali roditelji kažu da je bolje da uči i da ionako ne treba da ide u taj kafić.
- Jedan učenik se podsmeva drugom učeniku zbog akcenta ili neke govorne mane.
- Devojčica/dečak upoznaje dečaka/devojčicu, ali roditelji su protiv njihovog druženja zbog porekla dečaka/devojčice (npr. zato što on/ona pripada drugoj naciji ili etničkoj grupi).
- Nekoliko omladinaca želi tokom školskog odmora da sluša određenu muziku. Ostali su protiv toga, oni žele da slušaju nešto drugo.
- Neki U odbijaju da sede pored određenog učenika ili učenice, jer imaju predrasude u pogledu njegovog/njenog porekla, religije ili nacionalnosti.
- Bira se jedan konflikt koji se zatim detaljnije analizira
(varijanta: 2–3 konflikta za 2–3 grupe). - Prvo odvojene grupe učesnika u konfliktu sedaju zajedno i diskutuju o svojim pozicijama uz pomoć plana o 6 koraka (npr. svi „roditelji“, svi omladinci koji hoće da slušaju određenu muziku, sve devojčice i/ili dečaci koji neće da sede pored nekog drugog itd). Zatim se nalaze sa svojim protivnicima i počinju pregovore po planu o 6 koraka. Nakon određenog vremena (15–20 minuta) N prekida pregovore i poziva sve U u plenum. Svi razmenjuju iskustva.
- Napomena: Bilo bi najbolje kada bi se za svaku grupu odredio medijator koji će pratiti grupu i voditi je kroz plan o 6 koraka. To se može ponoviti i u drugom krugu.
Predložak za kopiranje radnog lista “Rešavanje problema u 6 koraka” ” vidi sledeću stranu.
RL – Rešavanje problema u 6 koraka
Radni list za đake
| 1. Korak: Razjasniti potrebe. |
| Šta ti je potrebno? Šta tačno želiš? Svaki učesnik u konfliktu treba da odgovori na ovo pitanje, bez optuživanja drugog ili prebacivanja. |
| 2. Korak: Opiši problem detaljno. |
|
Šta misliš, u čemu je problem u ovom slučaju? Svi učenici mogu iz svoje perspektive opisati problem i njegove uzroke. Protivnici u konfliktu moraju biti spremni da prihvate gledišta drugih grupa. |
| 3. Korak: Traganje za različitim rešenjima. |
|
Kakva bi mogla biti rešenja za ovaj konflikt? Svi učenici mogu dati odgovore na ovo pitanje. Odgovore treba zapisati – bez daljih komentara ili vrednovanja. Cilj je da se nađe što je više moguće različitih rešenja. |
| 4. Korak: Vrednuj rešenja. |
|
Kako ti se sviđaju ponuđena različita rešenja? Svaka strana u konfliktu vrednuje različite predloge rešenja i objašnjava zašto su neki za njih prihvatljivi, a zašto neki nisu. |
| 5. Korak: Odluči koje je rešenje najbolje. |
| Prihvataš li to rešenje? Je li problem rešen? Mora biti potpuno jasno da obe strane u konfliktu prihvataju rešenje. Njihovi napori da nađu rešenje treba da budu priznati. |
| 6. Korak: Pronađi način da se rešenje primeni. |
|
Hajde da još jednom porazgovaramo o situaciji i da budemo sigurni da je problem rešen. Pravi se plan evaluacije rešenja. U zavisnosti od vrste konflikta i uzrasta konfliktnih strana, evaluacija može trajati nekoliko minuta, nekoliko sati, ili može biti sprovedena tek na sledećem času. |