Čitanje i poboljšanje sposobnosti čitanja razlikuje se u dopunskoj nastavi maternjeg jezika, kao što je gore rečeno, pre svega u pogledu jezika tekstova i njihovog kulturnog porekla od čitanja tokom nastave u redovnoj školi. Međutim, način rada i važbanja je manje-više identičan, a cilj im je literalna socijalizacija i poboljšanje jezičkih sposobnosti i u prvom i u drugom jeziku. Sledeći odeljci a) i b) zbog toga nisu zamišljeni kao nešto što je specifično samo za nastavu maternjeg jezika u dopunskim školama; oni zapravo zaključno ističu dva opšta (pa samim tim važeća i za dopunsku nastavu maternjeg jezika) aspekta.
a) Priprema teksta za lakše čitanje
Fond reči je izuzetno važan kod čitanja. Čitaoci često ne razumeju neki tekst jer sadrži previše njima nepoznatih reči. U tekstovima napisanim standardnim oblikom prvog jezika to može izazvati niz problema, jer učenici kod kuće praktikuju isključivo dijalekt.
Iz tog razloga je važno da se u nastavi maternjeg jezika u dopunskoj školi tekstovi pripreme tako da im pristup bude olakšan (upor. takođe Sträuli [Štrojli] i dr., str. 58 i dalje). Oprobani metod je priprema spiska ključnih reči zajedno s učenicima, kao i objašnjavanje eventualnih problematičnih reči i izraza i otklanjanje teškoća („Sada ćemo čitati jedan tekst u kojem se nalaze reči ‘zidine’, ‘nađoše’, ‘zastrašujuće’ i ‘viteški oklop’. Prvo ćemo pogledati šta te reči znače!“). Na taj način se učenici ne uvode samo u sadržaj teksta, nego mogu aktivirati i svoje predznanje, obrazovati prve pretpostavke i razumeti već bitan deo gramatičkih oblika i pojmova koji se koriste u tekstu napisanom standardnim jezikom. I slike koje ilustruju događaje, prikazuju detalje, atmosferu ili određene konkretne sadržaje mogu doprineti bržem razumevanju.
b) Ne mora se uvek razumeti svaka reč
Čitaoci (a i nastavnici!) se često previše koncentrišu na ono što ne razumeju, umesto da se prvo koncentrišu na sve ono što razumeju. Ovakav pristup okrenut deficitima može biti demorališući.
Moguće je, međutim, početi drugačije: npr., kad učenici dobiju zadatak da prilikom čitanja obeleže sve ono što su razumeli. Markiranjem mesta koja su razumeli biće im odmah jasno da u tekstu po pravilu ostaju samo delovi rečenica ili pojedine reči koje ne razumeju prilikom prvog čitanja. Na taj način se u najvećem broju slučajeva povećava i motivacija za dalje čitanje. Takođe, iz konteksta onoga što je jasno često je moguće razrešiti i nejasna mesta.
Ima tekstova kod kojih čitaoci uopšte i ne moraju razumeti sve reči; u zavisnosti od cilja nastave i vrste teksta sasvim je dovoljno razumeti veći deo (vidi gore). Od pomoći može biti i markiranje glavnih mesta i ključnih reči u tekstu. Tako čitaoci znaju na šta treba da paze i na koja mesta treba obratiti posebnu pažnju. U zavisnosti od ciljeva u vezi sa određenim tekstom (recimo, detaljna analiza sadržaja i jezika), posle toga je moguće posvetiti se radu na širenju vokabulara. Podrazumeva se da je rad na fondu reči posebno plodan u kontekstu tekstova koji se realno rade na časovima.
c) Kooperacija s redovnom nastavom
Kada dopunske i redovne škole sarađuju, njihova kooperacija širi horizont i doprinosi trajnom učvršćivanju naučenog. To ne važi samo za sadržaje koji se zajednički obrađuju (npr. vode ili poljoprivreda u različitim zemljama), nego i za mnoge tehnike i strategije učenja. Pošto su one skoro uvek nezavisne od jezika, odnosno, mogu biti korišćene za različite jezike, kooperacija nastavnika u dopunskim i redovnim školama je na tom polju posebno poželjna. Ovo se takođe odnosi na važnu oblast književno-kulturnog obrazovanja u kojoj se redovna i dopunska nastava mogu optimalno nadopunjavati i zajedno doprinositi uživanju u čitanju kod učenika.
Kada kontakt dopunske i redovne škole nije automatizovan (kao, npr., u Švedskoj), obično je do nastavnika maternjeg jezika u dopunskoj školi da ga uspostavi i da se informiše o mogućnostima saradnje u oblasti čitanja. Evo nekoliko ideja (upor. i mnoge predloge u drugom delu ovog priručnika, kao i kod Sträuli i dr., str. 116 i dalje):
- Čitanje pesama na različitim jezicima (i/ili pisanje pesama); vežbanje držanja referata, snimanje CD-a s pesmama, pravljenje višejezične knjižice; prevođenje na jezik škole. Eventualno književno veče sa roditeljima na kojem se recituju pesme na različitim jezicima.
- Zajedničko čitanje neke dvojezične ili višejezične knjige ili slikovnice.
- Pripremanje izložbe s knjigama na više jezika; uz svaku knjigu se priprema kartica sa kratkim opisom.
- Korišćenje elektronskih i drugih izvora na različitim jezicima za neku zajedničku nefikcionalnu temu (npr. rimsko doba u Nemačkoj i Turskoj itd.).
- Zajedničko uvođenje i korišćenje određenih strategija ili tehnika čitanja (vidi deo II u ovom priručniku i priručnik 5: Strategije i tehnike učenja).
- Zajednički rad na stvaranju višejezične školske biblioteke.
- Kooperacije (radionice itd.) u okviru jednonedeljnog projekta „Radost čitanja na različitim jezicima“ ili u okviru jedne večeri čitanja.
Ponekad je zbog preopterećenja nemoguće ostvariti kooperaciju. U tom slučaju je preporučljivo posegnuti za minimalnim rešenjem: da učenici nastavnicima dopunskih škola donesu jezičke udžbenike redovnih škola i da nastavnici pogledaju šta se u njima može naći u vezi sa poboljšanjem čitanja, treningom čitanja, strategijama i književnim obrazovanjem. Tu sigurno ima ideja koje se mogu realizovati i u dopunskoj nastavi maternjeg jezika, a i sami učenici sigurno mogu pomoći objašnjenjima, predlozima i iskustvima.
d) Gde je moguće naći tekstove na jeziku porekla?
- Zbirke tekstova za korišćenje u nastavi
Podrazumeva se da nastavnici dopunskih škola poseduju sopstvene zbirke tekstova za nastavu. Pri tom može biti reč o književnim delima, zbirkama pesama ili bajki, slikovnicama ili udžbenicima iz zemlje porekla, ali i zbirkama članaka, priča itd. o nefikcionalnim temama. Sve su važniji i spiskovi s linkovima odgovarajućih internet-stranica.
Nastavnici mogu napraviti zbirke tekstova i zajedno sa učenicima dopunske škole. Jednostavna mogućnost bi svakako bilo zamoliti učenike i njihove roditelje i rođake da donesu tekstove na svom jeziku i daju ih dopunskoj školi na korišćenje. To mogu biti slikovnice, knjige, časopisi, dečje novine i stripovi. Naravno, moguće je i treba sa učenicima i na internetu tražiti tekstove na jeziku porekla. Važno je da nastavnici pritom pomažu učenicima i da ih upute u odgovoran odnos prema izvorima (pravilno navođenje izvora, pomoć pri citiranju itd).
Važno: u zavisnosti od zemlje ili regiona i političkog konteksta, nastavnici moraju strogo voditi računa da u zbirke ne uključe tekstove tendencioznog, nacionalističkog i uopšte provokativnog karaktera.
- Zbirke tekstova za pozajmljivanje
Pravljenje zbirki tekstova za neposrednu upotrebu u nastavi je važno, ali nije dovoljno. Da bi čitanje na prvom jeziku bilo zaista aktivno podsticano, te zbirke moraju biti nadopunjene ponudom knjiga i drugih tekstova koje učenici mogu pozajmiti i čitati kod kuće. Najbolje je ako takve naslove mogu naći u interkulturalnoj biblioteci (o tome vidi dole), ili u biblioteci svoje škole, ukoliko je ona koncipirana višejezično. Ako to nije slučaj, „lopta“ je kod nastavnika maternjeg jezika u dopunskoj školi. Ako nastavnici poseduju zbirku tekstova i za nju naprave jednostavan spisak pozajmljivanja (tabelu sa naslovima i poljima za imena onih koji pozajmljuju knjige ili tekstove), to je već sasvim dovoljno. Tako učenici mogu svake sedmice „poručiti“ šta bi želeli da čitaju i vratiti već pročitane naslove. Naravno, učenici mogu i pomoći prilikom stvaranja takve male biblioteke. Posebno dobar trenutak za to je letnji raspust, koji mnogi učenici provode u svojim zemljama porekla, odakle mogu doneti lektiru. Takođe je moguće pred raspust u okviru jedne manje akcije („pijace“, roditeljskog sastanka i sl.) eventualno skupiti čak i nešto novca, tako da svako dete može u domovinu poneti određenu svotu namenjenu nabavci knjiga. I ovde je izuzetno važno naglasiti da naslovi moraju biti politički i ideološki neutralni.
Ova biblioteka možda može da se čuva u školi u nekom ormanu. Još bi bolje bilo, naravno, kada bi biblioteka u školi (ukoliko u njoj postoji biblioteka) takođe imala knjiga na različitim jezicima porekla, koje bi mogle biti korišćene u nastavi maternjeg jezika u dopunskoj školi. Ako je dopunska nastava maternjeg jezika integrisana u redovan školski sistem to ne bi smeo biti problem. Ali, u drugim slučajevima može biti neophodna inicijativa nastavnika dopunske škole, što se svakako isplati.
- Javne interkulturalne biblioteke
U mnogim bibliotekama, posebno u većim mestima, moguće je pozajmiti neke knjige (uključujući slikovnice i knjige za decu i omladinu), a ponekad i časopise na različitim jezicima.
U Švajcarskoj postoji udruženje takvih interkulturalnih biblioteka; upor. internet-stranicu http://www.interbiblio.ch sa pregledom položaja biblioteka i mogućnostima iznajmljivanja knjiga.
Za Švedsku se sve informacije mogu naći na internet-stranici http://modersmal.skolverket.se/sites/svenska/index.php/flersprakighet-i-forskolan/kop-lan
Za Nemačku vidi http://www.bibliotheksportal.de/themen/bibliothekskunden/interkulturelle-bibliothek/materialien-in-mehreren-sprachen.html
- Pozajmnljivanje knjiga i dobijanje informacija od institucija određenih zemalja (primeri)
Nemačka:
Internet-stranica nemačkog Udruženja biblioteka obuhvata mnoge informacije i omogućuje konkretne pretrage. Tu je moguće naći materijal i informacije za sledeće teme: tekstovi za bibliotečki rad, višejezični bibliotečki rečnik i online-rečnici, spisak dela na stranim jezicima u nemačkim javnim bibliotekama, linkovi vezani za jezik i kulturu, linkovi platformi na Vikipediji na stranim jezicima, linkovi za medije, novine i časopise, predlošci tekstova o merama podsticanja jezičkih i čitalačkih sposobnosti. Link: http://www.bibliotheksportal.de/ und http://www.bibliotheksportal.de/themen/bibliothekskunden/interkulturelle-bibliothek/materialien-in-mehreren-sprachen.html
Internet-stranica Gete instituta daje vredne informacije o višejezičnim knjigama, materijalima za nastavu, a poseduje i veoma koristan spisak linkova na druge institucije: http://www.goethe.de/ges/spa/prj/sog/fms/lit/deindex.htm
Korisne informacije i predloge za uključivanje roditelja moguće je naći na internet-stranici http://www.mehrsprachigvorlesen.verband-binationaler.de
Austrija:
Mnoge informacije i opcije pretrage nalaze se na linku http://www.schule-mehrsprachig.at
Specijalno za višejezične knjige za decu i omladinu vidi http://www.schule-mehrsprachig.at/index.php?id=11
Pored mnogih materijala, tu su i višejezične dečje novine koje je moguće poručiti i u Švajcarskoj i Nemačkoj. Pretplata je besplatna, naplaćuje se samo poštarina. Korisne informacije daje i austrijska internet-stranica http://www.wirlesen.org
Švajcarska:
U Švajcarskoj je zadužbina Bibliomedia napravila raznovrstan izbor stranih i višejezičnih knjiga, koje, naravno, i nastavnici dopunskih škola mogu iznajmljivati na duži vremenski period. Dostupne su knjige na albanskom, arapskom (samo dečje knjige), engles-
kom, hrvatskom, portugalskom, srpskom, španskom, tamilskom i turskom. Naslovi knjiga koje je moguće pozajmiti pobrojani su u spisku na internet-stranici. Troškovi pozajmljivanja zavise od toga gde se nalazi škola. Nastavnicima preporučujemo da se informišu kod direktora škole ili da direktno kontaktiraju Bibliomediju. U Bibliomediji se može dobiti i nastavni materijal, spiskovi knjiga, a tu su i linkovi na sajtove s temom višejezičnosti; upor. u bibliografiji naslov „Bibliomedia, QUIMS“. Link: www.bibliomedia.ch. Adresa: Bibliomedia, Rosenweg 2, 4500 Solothurn, Švajcarska. Tel.: +41 32 624 90 20.
JUKIBU (nem. Interkulturelle Bibliothek für Kinder und Jugendliche – Interkulturalna biblioteka za decu i omladinu): Ova specijalna biblioteka u Bazelu poseduje knjige i medije na 50 različitih jezika. Za pretragu je moguće koristiti aktuelan online-katalog. U JUKIBU-biblioteci se redovno održavaju različite manifestacije. Link: www.jukibu.ch. Adresa: JUKIBU; Elsässerstrasse 7, 4056 Basel, Švajcarska. Tel.: +41 61 322 63 19.
Baobab: Udruženje Baobab je angažovano u oblasti interkulturalnih tema u vezi s čitanjem i s vremena na vreme objavljuje višejezične knjige. Link: http://www.baobabbooks.ch.
Netzwerk sims: Na ovoj platformi nalaze se spiskovi knjiga na različitim jezicima koje je moguće poručiti. Sem toga, sa te stranice se može skinuti mnogo koris-
nih nastavnih materijala u vezi sa podsticanjem jezičkih sposobnosti kod dece u imigracionim zemljama: http://www.netzwerk-sims.ch
Bischu – Priručnik za saradnju biblioteka i škola (nem. Bibliothek und Schule) koji izdaje Direkcija za obrazovanje kantona Cirih (http://www.bischu.zh.ch/): U priručniku se može naći mnogo vrednih predloga. On pokazuje da ova saradnja znači mnogo više od običnog pozajmljivanja knjiga.
Švedska:
Opširne informacije o izdavačima, bibliotekama, mogućnostima iznajmljivanja itd. nalaze se na gore već pomenutoj veb-stranici: http://modersmal.skolverket.se/sites/svenska/index.php/flersprakighet-i-forskolan/kop-lan
Za više zemalja: Zadužbina evropskih nacionalnih biblioteka prikupila je linkove o različitim partnerima u Evropi. Link: http://www.theeuropeanlibrary.org