Tok:
- Pred početak višesedmičnog treninga, N informiše U o ciljevima i toku ovog treninga. N slobodno može napomenuti da trening čitanja na prvom jeziku vodi i poboljšanju čitanja u rednovnoj nastavi. Tokom ove uvodne faze treba pomenuti i iskustva i tehnike koje U možda već znaju iz redovne škole.
Napomene o konkretnom izvođenju:
- Važno je da U pred početak vežbi budu dobro upućeni u detalje da bi mogli što više da treniraju samostalno. Na taj način N dobija na vremenu i može da posmatra, prati i savetuje đake.
- Koncentrisano slušanje je tokom ovog dela treninga važno isto koliko i dobro čitanje. I o slušanju treba na početku govoriti s celim razredom i vežbati ga (neko naglas čita, drugi zapisuju greške u čitanju).
- Tečno čitanje se vežba u parovima. Parovi se sastoje od po dva U istog školskog nivoa ili uzrasta. Razlika u kompetenciji čitanja ne sme biti prevelika.
- Vodi se računa o preciznosti i brzini čitanja. Iz tog razloga se tokom treninga može koristiti i štoperica (o trajanju sekvenci vidi dole).
- U zavisnosti od uzrasta U i intenziteta treninga prethodno se dogovara kojim specifičnim aspektima i potencijalnim greškama treba posvetiti posebnu pažnju:
- tečno čitanje (zastajkivanje)
- precizno čitanje (lapsusi, previdi, pogrešno pročitane reči itd.)
- jasnoća čitanja (gutanje slogova, neprimerena glasnoća itd.)
- izražajnost čitanja (monotono čitanje, „izvrtanje“ reči itd.)
- Svaki tandem zatim dobija jedan tekst – jednom tekst za čitanje i jednom konktrolni list (vidi primer dole). Moraju se pripremiti tekstovi za različite nivoe, tako da U svih uzrasnih i školskih nivoa mogu adekvatno trenirati. Tandemi dogovaraju ko će prvo čitati (U1), a ko slušati (U2).
- U1 čita tekst prvi put i zatim odgovara na pitanja na donjem delu papira (odmeravanje težine teksta; „sledeći put ću uraditi ovo“). U2 meri vreme koje je potrebno da U1 pročita tekst, upisuje vreme na kontrolni list i daje prve povratne informacije („moj savet za tebe“).
- U1 čita tekst i drugi i treći put. Posle svakog kruga čitanja sledi samoprocena, merenje vremena i feedback, kao što je gore opisano.
- Menjanje uloga; sada U2 čita tekst (ili neki drugi tekst za isti nivo) tri puta, a U1 meri vreme i daje povratne informacije.
- Skupljaju se kontrolni listovi. Redovnim popunjavanjem kontrolnih listova od strane slušalaca nastaje jedna vrsta dnevnika čitanja u kojem se dokumentuje napredak u čitanju.
- Periodično treba razgovarati s celim razredom: šta ste radili da poboljšate čitanje, šta ste pri tom primetili itd.
Napomene:
- Cilj treninga nikako ne sme biti to da U tekstove čitaju što brže u takmičarskoj atmosferi. Upravo iz tog razloga se razred deli u skladu sa uzrastom i školskim nivoom i grupe imaju različito vreme na raspolaganju. Za početnike u čitanju to znači oko 65 reči u minuti; za U koji bolje čitaju oko 100 reči u minuti; za iskusne U oko 130 reči u minuti.
- O obimu tekstova: tekstove treba pročitati do kraja za oko 90 sekundi. Tako se dobija obim od oko 100 reči za nivo 1, oko 150 reči za nivo 2 i oko 200 reči za nivo 3.
- Na svakom listu za čitanje i kontrolu moraju se nalaziti pitanja o samoproceni, merenju vremena, kao i „moj savet za tebe“. Vidi primere na sledećoj strani.
- U smislu efikasnosti i dugotrajnog efekta, optimalno bi bilo koordinisati trening sposobnosti čitanja sa redovnom nastavom (ili makar sa pojedinim razrednim starešinama redovnih škola). Svakako se isplati kod nastavnika redovne škole dobiti informacije i eventualno uvid u nastavni materijal sa odgovorajućim vežbama koje U već poznaju.
- Preporučljivo je povremeno snimati čitanje. Tokom treninga na taj način nastaje svojevrsna biografija čitanja naglas: slušajući hronološki poređane tonske zapise svog čitanja oni čuju sopstveni napredak u čitanju i postaju ga svesni gledajući kako se vremenom smanjuje broj grešaka.
Primer lista za čitanje (srednji nivo, 156 reči)
Primer kontrolnog lista
