Tok:
- N čita priču naglas. To se može raditi s celim razredom, ako je priča primerena svim uzrastima, ili se čita više priča za različite uzraste.
- S celim razredom (ili uzrasnom grupom) prepričava se sadržaj i razjašnjavaju eventualni problemi u razumevanju. Kod kompleksnijih tekstova se mogu prethodno podeliti kopije, tako da U mogu za sebe rekapitulirati sadržaj.
- U zatvaraju oči, oni treba sebi da predstave neko važno mesto u priči, kao u nekom filmu. Tokom imaginiranja mesta mogu pomoći pitanja kao što su sledeća (ovde se pitanja odnose na sobu u kojoj se odvija priča):
- Ima li u sobi prozora?
- Gde su vrata?
- Kakav je nameštaj u sobi?
- Je li prostorija tamna, da li gori svetlo ili u sobu ulazi dnevna svetlost?
- Ima li slika na zidovima?
- Kako se osećaš kad si u toj prostoriji; zašto?
- Nakon par minuta, kada su svi U stvorili unutrašnje predstave o mestu, oni crtaju plan sobe ili pišu kako su je zamislili i kako bi se u njoj osećali.
- Zatim U biraju partnere, razgovaraju o rezultatima i dobijaju još nešto vremena da eventualno prerade svoje zadatke (npr. da razjasne nešto što se u razgovoru pokazalo nejasnim).
- Na kraju se porede svi tekstovi i crteži i razgovara se o njima.
Varijante:
- Vežbu treba ponoviti više puta.
- Vežba se može raditi i u vezi sa atmosferom i osećanjima, ili sa osobama u priči (umesto u vezi s mestom).