Vežbe za povezivanje i „raspetljavanje“ (podelu) rečenica pospešuju sintaktičke i stilističke kompetencije kod U i proširuju njihov jezički repertoar. Poželjno je ove vežbe ponavljati, jer to produbljuje i učvršćuje znanje. Važno: nije nužno uvoditi pojmove „konjunkcija“, tj. „veznik“, „zavisna rečenica“ i sl.; ovde se radi o praktičnoj primeni.
Varijante:
N deli papir sa nekoliko pari kraćih rečenica. Na primer: „Gladan/gladna sam. Hoću da jedem.“; „Umoran/umorna sam. Dugo nisam spavao/spavala.“; „Obećao mi je. Ide sa mnom u bioskop/kino.“; Napet/napeta sam. Jesi li stvarno razumeo/razumela?“; «Mora se biti brz. Pobeđuje se u trci.“; „Bilo je kasno. Stigli smo u domovinu.“ Nakon kratkog objašnjenja, s razredom se nalaze konjunkcije (veznici), kojima se rečenice mogu povezati: i, jer/zato što, da, da li, kada, kako, da bi, pre nego što, za vreme, od tada, ukoliko, iako, ali itd. Zatim U povezuju rečenice odgovarajućom konjunkcijom i zapisuju rešenja. Produbljivanje: Uz pomoć konjunkcije sa spiska samostalno naći rečenice, a konjunkciju podvući crvenom bojom. Ili: Samos- talno sastaviti rečenice i dati đaku s kojim se radi u paru da ih poveže.
„Raspetljavanje“ rečenica: Đaci dobijaju duže rečenice koje moraju da razlože na manje rečenične delove: „Ni zalogaj nisam mogao/mogla da progutam, jer ne podnosim spanać.“ → „Ni zalogaj nisam mogao/mogla da progutam. Ne podnosim spanać.“