Napomena:
Izvor: Schilling, Dianne (1993): Miteinander klarkommen. Toleranz, Respekt und Kooperation trainieren. Mülheim an der Ruhr: Verlag an der Ruhr.
Tok:
- Formiraju se grupe od 6 do 12 U. Svaki U dobija jedan štap ili granu. N objašnjava da štapovi predstavljaju same U; štapovi poseduju sve jake strane, slabosti i osećanja koje U i sami poseduju kao individue. N objašnjava da pritisak i stres kojem su ljudi izloženi u životu može odvesti tome da se ljudi pogrbe, saviju ili čak da puknu. To se praktično pojašnjava tako što U lome svoje štapove.
- Kad su svi U polomili štapove, N ih moli da pokažu poneki od njih i da kažu koliko je pritiska bilo neophodno za slamanje – vrlo malo, srednje ili veoma mnogo. Pokazaće se da su neki U veoma lako slomili svoj štap, dok su drugi morali da se potrude.
- U razgovoru se objašnjava da i ljudi – kao i štapovi – u različitoj meri mogu da odole pritisku koji žvot sa sobom nosi. Koliko stresa čovek može da izdrži snažno zavisi od toga koliko efikasno on izlazi na kraj s opterećenjima. I najjača osoba može da se slomi ako je pritisak prevelik.
- Sada U dobijaju preostale štapove ili grane i uz to po jednu etiketu. Svi na etiketu zapisuju svoje ime i pričvrćuju je na štap. Štapovi se skupljaju i uvezuju kanapom. Sada N proziva pojedine U da pokušaju golim rukama da slome čitav snop. Tu se pokazuje da i veoma jake osobe imaju ogromnih teškoća s tim zadatkom.
- Impulsi za završnu refleksiju i diskusiju s razredom:
- Kakve veze ima ova vežba s nama, kakve paralele se mogu povući?
- Koja je razlika između ličnog i grupnog identiteta?
- Kakve prednosti ima rad u grupama?
- Šta se događa s individualnim identitetom kada neka osoba postane član grupe?
- Kada i u čemu grupa može pomoći u rešavanju životnih teškoća i zadataka; kada i u kom smislu to nije moguće?