Napomena:
Scene kojih se U ovde sećaju i o kojima pričaju mogu se i izvesti u obliku malih scenskih igara. Na kraju svake scene gledaoci glumcima daju povratne informacije u pogledu sadržaja i načina na koji je predstavljen.
Tok:
- Na početku N daje primer kako je on/ona mogla kao resurse koristiti svoje bikulturalno-bilingvalne kompetencije, stečene na osnovu svoje migracione biografije. Dalje epizode daju U. Primeri: „Pomogao sam jednom čoveku na aerodromu kad je leteo nazad kući da se sporazume s policijom, jer sam mogao da prevodim.“, „Usudila sam se da se uključim u diskusiju dvoje ljudi o mojoj religiji, jer je to moja religija.“, „Umešao sam se kad sam primetio nesporazum između dvoje ljudi iz različitih kultura i pomogao sam im da se bolje razumeju.“
- Zatim se U prisećaju daljih iskustava (ili iskustava ljudi iz njihovog okruženja) i zapisuju ih na papirne trake.
- U plenumu ili u dve-tri grupe različitih nivoa čitaju se trake i komentarišu. Zatim se trake lepe na poster s naslovom „Moji migracioni resursi“ i eventualno se dopunjuju pojedinim rečenicama. Primeri: „Govorim više od jednog jezika, zato mogu da posredujem.“, „Ja imam nekoliko mesta stanovanja i imam svuda prijatelje.“, „Ja mogu duplo da slavim: praznike iz moje domovine i religije i praznike koji se ovde slave!“, „Znam neke priče koje ne znaju svi“ itd.
- Produbljivanje/nastavak (pogodno kao domaći zadatak): „Fotografski autoportreti“: učenici treba da se fotografišu na deset mesta koja su za njih značajna. Na osnovu tih fotografija dokumentuju se mesta identifikacije i kristalizuju se resursi ustanovljeni tokom pravljenja postera.