Napomena:

Za razliku od zahtevnijih vežbi navedenih dole pod br. 26-28 (kvazi-realne igre, fiktivne igre, pozorišne predstave), ovde je reč o sasvim jednostavnim oblicima, koji u velikoj meri zavise od same dece, dakle, o igrama uloga koje se u dopunskim školama maternjeg jezika najčešće igraju sa mlađom decom.


Tok:

  • N obrazuje grupe od po 2–3 U koji će kasnije zamisliti i predstaviti neku scensku igru. Deca sa jačim i slabijim kompetencijama treba da budu raspoređena tako da kooperacija unutar grupa bude dobra i da svi U učestvuju u stvaranju scene.

  • Zadatak za grupe: „Zamislite neki razgovor u svakodnevici koji želite zajedno da uvežbate.“ Možda je neophodno dati dodatne impulse: moguće je igrati neku smešnu scenu, neku scenu s raspusta u domovini, neki jezički nesporazum, nešto iz škole… Scena ne sme trajati duže od 5 minuta.
  • Grupe se pripremaju oko 10 min., a zatim izvode pripremljene scene jedne drugima ili celom razredu. Drugi U daju svoje mišljenje odgovaranjem na prethodno pripremljena pitanja; npr.: Zašto nam se ova scena dopala, a zašto ne? Na kakav način je urađena predstava i da li je bila razumljiva? Šta nam je palo u oči u pogledu jezika?

Varijante:

  • Umesto scene iz svakodnevice, moguće je odabrati i drugačije situacije: nešto iz sveta bajki, nešto iz budućnosti („Kad budete imali 50 godina“), nešto iz sveta životinja itd. Upor. i br. 26–28.

Napomene:

  • Važno je jasno formulisati zadatke: vreme za pripremu i igru; nisu dozvoljene scene tuče i vijanja, treba što više govoriti.
  • Vreme potrebno za ovu vežbu može se proizvoljno varirati. Ako se isplanira više vremena, dijalozi mogu biti duži, a grupe veće. Takođe je moguće pripremiti dijaloge koji će uključivati neke rekvizite i odvijati se ispred jednostavnih kulisa.

Sadržaj