Tok:
- Zajedno sa U se piše ili scenario za pozorišnu predstavu ili se neka postojeća priča adaptira u scenario predstave s dijalozima (obe varijante su istovremeno izuzetno poučni pismeni projekti). Moguće je i preuzeti i inscenirati neki već gotov predložak.
- U sledećem koraku se prelazi na probe pojedinačnih scena. Vežba se izgovor, upotreba govora tela, mimike, gestikulacije i o tome se diskutuje.
- Pribavljaju se neophodni rekviziti za predstavu, planira se školska priredba (prostor, program, pozivnice, aperitiv itd).
- Scene se uvežbavaju jedna za drugom, tako da U postaju sigurniji, a N može polako da se povuče.
- U smislu procesa učenja, važno je i da U uvek iznova jedni drugima daju povratne informacije. Za to se prethodno dogovaraju kriterijumi i odlike koje treba posmatrati.
- Scene se dalje uvežbavaju i „dodaju“ jedna na drugu, tako da se na kraju dobija gotova pozorišna predstava.
- Predstavu treba odigrati u nekom primerenom okviru; npr. u kontekstu jedne večeri s roditeljima, pri čemu su prethodno poslate pozivnice, pripremljen list s programom i aperitiv.
Napomene:
- Moguće je i da različite uzrasne grupe u dopunskim školama pripreme nekoliko različitih programa, tako da se na kraju igraju, recimo, tri kraća komada ili skeča.
- Poželjno je početi kraćim komadima da bi se U navikli na pozorišne predstave i da bi mogli sukcesivno da osnaže svoje sposobnosti za zahtevnije zadatke.