Tok:

  • Kao polazište služi neki tekst, odnosno priča koja se može dobro dramatizovati, a koju će pročitati ili sami U, ili će je N pročitati ili ispričati. Može se, naravno, koristiti i slikovnica.
  • Nakon jedne odgovarajuće scene (u kojoj se po mogućstvu pojavljuje više likova), ili posebno napetog i zanimljivog momenta u priči, N prekida čitanje (svoje, ili đaka koji čita). N đacima daje zadatak da upravo pročitanu scenu odigraju u malim grupama, ili da zajedno smisle nastavak priče i da ga insceniraju.
  • Formulišu se jasni zadaci: priprema traje 5–10 min., igranje scena maksimalno 5 min. Istovremeno se definišu kriterijumi kojima će se voditi završno vrednovanje (vidi gore br. 26; bilo bi dobro, takođe, napraviti obrazac za kriterijume u kojem će i jezički aspekti biti uzeti u obzir).
  • N deli U u grupe, ili ih U samostalno obrazuju. Oni imaju 5–10 min. da pripreme svoje scene. Scene traju maksimalno 5 minuta.
  • Grupe igraju svoje scene. Nakon svake pojedinačne prezentacije (ili, ako grupâ nema mnogo, posle svih prezentacija) U daju feedback koji se orijentiše prema kriterijumima.

Varijante:

  • U zavisnosti od teksta, svaka grupa može od N dobiti po jednu scenu iz priče. Zatim se scene igraju jedna za drugom, tako da se dobija jedan povezani pozorišni komad.
  • Za fiktivnu igru, odnosno dramatizaciju tekstova mogu poslužiti i lutke za prste, ili igre senki uz pomoć projektora.

Napomene:

  • Da bi se U upoznali s neophodnim vokabularom, mogu se važna jezička sredstva zapisati na tabli i o njima treba porazgovarati pre nego što se počne sa zadatkom; upor. i napomene kod br. 26.
  • U zavisnosti od teksta, može biti potrebno da pored „glumaca“ jedno dete preuzme ulogu pripovedača.
  • Glumci i glumice se obraćaju velikoj publici. Zbog toga je u ovoj vežbi važno da U razumeju značaj razgovetnog govora. Razgovetnost svakako mora ući na spisak kriterijuma o kojima će U u publici voditi računa.

Sadržaj