Tok:
- N na početku časa poziva U (ili samo U nekog određenog nivoa) da sednu ukrug. Đaci ovaj ritual pričanja u krugu poznaju i znaju da tokom narednih 15 min. mogu jedni drugima pričati šta su doživeli protekle sedmice. I N priča šta je doživeo/doživela i čime se bavio/bavila.
- Pri tom se, naravno, vodi računa o pravilima razgovora (vidi gore br. 9) koja U već poznaju. Vođenje razgovora može preuzeti neko od U ukoliko je to prethodno već uvežbavano (vidi gore br. 14 i 15).
- Za treniranje slušanja korisnim se pokazalo sledeće pravilo: Detetu koje treba nešto da ispriča ostali U mogu postaviti dva pitanja. Posle toga sledeći U priča svoju priču.
Varijante:
- Krug pričanja može se, naravno, odvijati i na kraju časa umesto na početku.
- U slučaju da se aktuelno dogodilo nešto što okupira đake, moguće je vreme predviđeno za krug pričanja iskoristiti za odgovarajuću diskusiju, a vreme po potrebi produžiti.
Napomene:
- Svako dete samo odlučuje da li želi da učestvuje u razgovoru ili ne.
- Ipak, N treba da motiviše što više U na učešće u razgovoru.
- Deca po pravilu rado i opširno pričaju. N ili U u ulozi voditelja/voditeljke mora voditi računa o tome da niko ne govori predugo da bi svi U došli do reči. Vreme se može ograničiti uz pomoć, npr., peščanog sata (2–3 min.). Kad pesak iscuri, đaku je isteklo vreme za priču.