Napomene:

  • Okvir za razgovore o učenju u dopunskim školama maternjeg jezika oblikuju prevashodno dve vrste situacije:
    1. Manji razgovori o učenju u kojima se daju kraće povratne informacije o radu. Ova vrsta razgovora može biti vođena i tokom časova, npr., u vreme kada drugi U tiho rade.
    2. Duži razgovori o učenju u kojima se podrobnije govori o uspehu i mestu učenika u nastavi. Za njih je potrebno više vremena te ih treba voditi pre ili posle časova.
  • Razgovore o učenju treba sa svakim U voditi najmanje jednom u polugodištu. U praksi je to najčešće vezano sa davanjem svedočanstva i ocenom. Ali, jednako važni su i razgovori o učenju u vezi s nekim konkretnim zadatkom (referatom i sl).
  • Poželjno je da se i N i U pripreme za razgovor. Za to U treba da dobiju konkretna pitanja ili zadatke.
  • Iznimno je moguće voditi razgovor o učenju i sa dvoje U istovremeno.
  • Korisne informacije, savete i primere (na nemačkom) moguće je naći na internetu kada se u pretraživač upiše „Schulentwicklung nwr – Lerngespräche führen“.

Tok (primer):

  • Na početku N može pozvati nekog U da razgovaraju o nekom konkretnom radu, ili o napretku i potrebama za poboljšanjem znanja. Ali, povod za razgovor može biti i potreba nekog deteta da s N razgovara o nekom konkretnom zadatku, ili o problemima, napretku itd.
  • Pre važnijih razgovora treba odrediti odgovarajući i dovoljan vremenski okvir, a učesnici treba da se pripreme za razgovor.
  • Razgovor o učenju završava se nekom vrstom rezimea. Mogućnosti: sastavlja se kratak protokol u koji se unosi ono što je dogovoreno ili ciljevi koje treba ispuniti tokom narednih sedmica ili meseci.

Primeri pitanja za pripremu razgovora o nekom konkretnom radu:

  • Napiši: Šta sam uspešno savladao/savladala u ovom radu?
  • Šta mi je bilo teško?
  • U čemu moram da se poboljšam?
  • Šta mogu i hoću da uradim drugačije sledeći put?

Sadržaj