Tok:
- Mogući uvod: N priča neku priču, recimo, bajku, legendu ili (ne predugu) pripovetku iz sopstvene kulture i književnosti.
N se trudi da priča bude što razumljivija i živahno ispričana i vodi računa o savetima navedenim u br. 22. - Zatim N obaveštava U da sada oni – samostalno ili u malim grupama – treba da uvežbaju da sami ispričaju neku priču na isti način. Ona im daje izbor tekstova (kraćih za slabije U, dužih za bolje).
- Ponavljaju se kriterijumi za živahno i razumljivo pričanje (upor. savete pod br. 22); o njima U moraju voditi računa.
- Posle toga U vežbaju pričanje priče (o postupku vidi gore pod br. 22).
- Pojedinačne priče se pričaju u plenumu.
- Na kraju se vodi diskusija orijentisana prema kriterijumima navedenim pod br. 22.
Varijante:
- Kao početni impuls N pokazuje jednu sliku ili predmet. Zatim ceo razred o tome izmišlja neku priču, tako što jedno dete počinje, drugo dete nastavlja priču itd. Priča se završava kada svi učenici ispričaju svoj deo. Priče treba da budu pričane što ekspresivnije, uz pomoć odgovarajućih tonaliteta glasa, gestikulacije i mimike. Ova varijanta je posebno dobra za male grupe.
- N deli kartice s rečima u vezi s nekom temom. On/ona otpočinje priču tako što izgovara rečenicu u kojoj se pojavljuje reč zapisana na njegovu/njenu karticu. Neko od U nastavlja priču tako što smišlja rečenicu u kojoj se pojavljuje reč s njegove/njene kartice itd.
- Motivaciju je moguće pojačati snimanjem priča na, recimo, jedan CD ili kao MP3-fajlove i stavljanjem snimaka na raspolaganje drugima.