11B. Praktični deo: nastavnici izveštavaju o svojim nastavnim planovima; primeri

1. Šta dve nastavnice dopunskih škola kažu o svojim nastavnim planovima

Dragana Dimitrijević

Dragana Dimitrijević je poreklom iz Beograda/Srbije. Od 1999. radi u kantonu Cirih kao nastavnica srpskog u dopunskoj školi.

Za polugodišnji plan beležim u obliku tabele:

• grube ciljeve za svaki uzrast / nivo

---

• teme i lekcije koje planiram da radim svakog meseca i sedmice (za svaki nivo)

---

• nastavne metode, socijalne oblik i medije koje nameravam da koristim.Pritom vodim računa o tome da planom uzmem u obzir naše proslave i praznike, kao i druge važne elemente naše kulture.

Za mesečne ili tematske planove konkretizujem gornja razmišljanja u pravcu neke određene teme (po mogućstvu teme za sva tri, ili makar dva nivoa, pri čemu se ciljevi, sadržaji i zahtevi prilagođavaju specifičnostima pojedinih nivoa). U pogledu ciljeva i sadržaja vodim se srpskim Nastavnim planom za dopunske škole i ciriškim Okvirnim planom za dopunske škole (koji se koristi na celom području Švajcarske s nemačkim jezikom). Pre svega se trudim da krenem od realnih predznanja, preduslova i interesa samih učenika. Moja nastava se odvija po koncentričnom spiralnom principu: sadržaji i ciljevi nižeg nivoa ponavljaju se na srednjem nivou, ali u širem i zahtevnijem obliku.

Da li su ciljevi ispunjeni proveravam putem praćenja učenja (posmatranja, razgovori, pomoć u učenju), a delom i putem usmenih i pismenih kontrolnih zadataka. Trudim se da oni što manje liče na ozbiljne ispite koji prouzrokuju stres.

Nastavni materijal iz Srbije moram prilagoditi svojim učenicima u dopunskoj školi. Na početku, recimo, zamenjujem ćirilicu latinicom, pojednostavljujem način na koji su formulisani zadaci i prilagođavam tekstove rečniku ovdašnje dece. Tek nakon ovakve prerade i rasterećenja učenici mogu početi efikasno da rade.

Nadia El Tigani Mahmoud

Nadia El Tigani Mahmoud [Nadja el Tigani Mahmud] je poreklom iz Sudana. Ona od 1992. živi u Londonu, gde radi u redovnoj školi i u pripremnim školskim odeljenjima za decu iz inostranstva, kao i u dopunskoj školi kao nastavnica arapskog.

Planiranje nastave mi pomaže da odredim šta učenici treba da uče, kako nameravam da strukturišem i pratim procese učenja i kako da im pomognem da uče uspešno.

Po pravilu svoje časove planiram 2–3 sedmice unapred. Pritom se rukovodim nastavnim planom. Moje planiranje uključuje sledeće elemente: ciljeve, jezičku kompetenciju, jezičke aspekte (fond reči itd.), dalje aktivnosti. Izuzetno vodim računa da moji planovi obuhvate različite načine učenja (auditivno, vizuelno, kinestetičko), tako da potporu u učenju dobiju svi učenici.

U planiranje uključujem i razmišljanje o oblicima vrednovanja. Samo tako mogu biti sigurna da su učenici zaista učili i samo tako mogu da vidim gde sa pojedinim učenicima ili celim razredom nešto treba da ponovim i produbim.

---

2. Šta bi tri nastavnice dopunskih škola u Švajcarskoj preporučile svojim mlađim kolegama/koleginicama

(upor. i savete Valerije Bovine u pogl. 1 B.5)

Sakine Koç (dopunska škola turskog u Cirihu)

Da bi učenici izbegli konflikt kultura i jezika, preporučuje se uspostavljanje kontakta sa nastavnim osobljem švajcarskog školskog sistema. Pritom treba u centar pažnje staviti nastavu jezika. Za đake u prvom razredu je veoma važno da na oba jezika obrađuju isto gradivo – odnosno, ista slova ili iste priče i sl.

Dragana Dimitrijević (dopunska škola srpskog u Cirihu)

Mlađim kolegama i koleginicama preporučujem da obavezno od samog početka povežu ciljeve i sadržaje nacionalnih nastavnih planova s nastavnim planovima imigracione zemlje (u Švajcarskoj: Okvirni nastavni plan za dopunske škole). Takođe je važan i jezički podsticaj, nalaženje veza sa jezikom imigracione zemlje (kojim učenici često bolje vladaju nego jezikom zemlje porekla!), kao i sa kulturom i običajima u novoj domovini. Na taj način učenici mogu mnogo bolje razumeti sadržaje, jer se u nastavu optimalno uključuju njihove bikulturalne i bilingvalne kompetencije.

Nexhmije Mehmetai (dopunska škola albanskog u kantonu Jura/Švajcarska)

Pri planiranju i izvođenju nastave uvek je važno uzeti u obzir stvarni razvojni nivo učenika na planu prvog jezika. Ciljevi nastave moraju uvek biti jasni i proverivi. Jedino tako mogu evaluirati da li je nešto zaista naučeno.

Teškoće i probleme bi trebalo izbeći, koliko god je to moguće, uz pomoć jasne strukture (od jednostavnijeg ka složenijem) i transparentnog planiranja.

Svi učenici, i oni slabiji, moraju obavezno biti integrisani i uključeni u nastavu. Svi treba da dobiju i podsticajnu, konstruktivnu i konkretnu povratnu informaciju.

---

3. Gruba shema godišnjeg plana

Nexhmije [Nedžmije] Mehmetaj je poreklom s Kosova. Ona od 1993. živi u kantonu Jura u Švajcarskoj, gde je otpočela i vodi albansku dopunsku školu.

U grubom planu školske godine na prvom mestu razlikujem dva tipa časova:

• a) časove koji služe sticanju novih znanja (75%) i
• b) časove koji služe pre svega produbljivanju, ponavljanju i primeni naučenog (25%).

Stručno razlikujem sledeće oblasti na koje delim dostupno vreme:

• a) Kulturno obrazovanje i komunikacija (uključujući interkulturalne aspekte): 60% odnosno 48 časova.
• b) Jezičko obrazovanje (gramatičke strukture, rečnik itd.): 40% odnosno 32 časa. Oblasti rada na jeziku – razumevanje slušanog teksta, razumevanje čitanog teksta, pisanje i govor – integrisane su u obe pomenute velike oblasti.

Gruba shema godišnjeg plana:

vremenski budžet: 80 lekcija (40 sedmica po dva časa)	nivo I (1–3. razr.)	nivo II (4–6. razr.)	nivo III (7–9. razr.)
sticanje novih znanja	64 lekcije (32 x 2)	64 lekcije (32 x 2)	64 lekcije (32 x 2)
produbljivanje, ponavljane, primena	16 lekcije (8 x 2)	16 lekcije (8 x 2)	16 lekcije (8 x 2)

4. Primer polugodišnjeg plana

Danijela Stepanović je poreklom iz Požarevca u Srbiji. Ona 12 godina živi u Štutgartu, gde radi kao nastavnica srpskog u dopunskoj školi.

(upor. i primer u pogl. 9 B.1!)

Mesec	Tema	Niži nivo (1–3. razr.)	Srednji nivo (4–6. razr.)	Viši nivo (7–9. razr.)
septembar	Slike iz domovine	provera verbalnih sposobnosti usmene vežbe stan, kuća, škola saobraćaj narodne pesme vežba posmatranja i opisivanja uvod u latinično i ćirilično pismo obrada, pisma Dušan Kostić: Septembar (pevanje, pesništvo, pesnik) Lj. Ršumović: Au, što je škola zgodna Dragan Lukić: Šta je otac?	izveštaji (usmeno i pismeno): Na raspustu smo bili… porodična priča, migracija domovina nekad i sad pravopis i gramatika: – pisanje velikog slova, padeški nastavci, gde?, kuda?, čime?, najčešće greške u govoru i pisanju, uvod u latinično i ćirilično pismo D. Erić: Domovina B. Nušić: Autobiografija lokalizacija gradova, reka, planina, banja na geografskoj karti	izveštaji s raspusta P. Ugrinov: Stara porodična kuća istorija, socijalni i institucionalni aspekti pravopis: geografski pojmovi poređenje života u Švajcarskoj i Srbiji lokalizacija gradova, reka, planina i banja na geografskoj karti Ivo Andrić ko su naši pradedovi i gde su živeli? porodično stablo, najdraža osoba u porodici
oktobar	Šira porodica („loza“)	glas, slovo, reč, rečenica porodica, poseta prijatelji, prijateljstvo devojčice i dečaci porodica i šira porodica imena članova porodice čitanje iz bukvara tvorac pisma Vuk Stefanović Karadžić izreke, rime, jezikolomke	simboli domovine porodica i rodbinske veze imena članova porodice po ženskoj i muškoj liniji rad na tekstu „Pastir iz Tršića“ imena sa značenjem (simbolička imena) u geografiji, botanici itd.	pred kartom Srbije porodično stablo priznavanje različitosti rad na tekstu „Pastir iz Tršića“ kompleksne rečenice narodna književnost jezikolomke itd. izreke, fraze ep: klasifikacija epskih narodnih pesama
novembar	Srpsko pismo i njegov tvorac	izgradnja vokabulara porodica, pozivi, godišnja doba, delovi dana razrada latinična/ćirilična slova deminutivi rad na tekstovima iz bukvara razmišljanje o jeziku: sličnosti i razlike u odnosu na nemački Srbija – glavni grad, simboli, odakle su došli moji čukundeda i čukunbaba?	Vuk Stefanović Karadžić: život, rad imenice: pojam i značenje, vrste prepričavanje i sažimanje bajke Srbija – Švajcarska: poređenje, topografija jedno putovanje iz Srbije u Švaj- carsku – planovi za raspust Balkan u praistorijsko i antičko doba	Vuk St. Karadžić – život i tradicija srpskog naroda kako je nastalo pismo? opismenjavanje u Srbiji uvođenje hrišćanstva, Ćirilo i Metodije padeži: poređenje s nemačkim seobe Srba i otpor turskim vlastima dinastija Obrenović oslobodilački rat i nezavisnost nacionalni parkovi, okruženje
decembar	Tradicije – most koji povezuje narode	vrste rečenice (iskaz, pitanje, naredba) dani u nedelji meseci Božić, Badnje veče, Deda Mraz (Božić Bata) božićne pesme	V. Ilić: Zimsko jutro usmeno i pismeno izražavanje pridevi: pojam, značenje, broj, rod; poređenje s nemačkim sv. Stefan dinastija Nemanjića stvaranje prve srpske države Vuk Karadžić božićni običaji božićne pesme	Prvi srpski ustanak Milan Đ. Milićević Karađorđe (portret) svetac zaštitnik, vera, običaji, religiozne ceremonije život i običaji u Srbiji i Švajcarskoj hrišćanski praznici: Božić
januar	„Putuje bez puta. I put se za njim rađa“ (Vasko Popa) Sveti Sava	razvijanje usmenih kompetencija, npr. uz pomoć slika karakter i rad svetog Save Himna Svetom Savi	usmeno i pismeno izražavanje uz temu božićnog raspusta „Nigde nebo nije tako lepo kao u mom kraju“, D. Maksimović dinastija Nemanjića 12–14. v. manastiri – centri kulture karakter i rad Svetog Save narodna pesma Sveti Sava	imenice: pojmovi i sistem (rod, broj, promena po padežima) Rastko Nemanjić Sveti Sava u književnosti srpski manastiri i svetinje

5. Primer tematskog plana o Turskoj (oko 4 sedmice)

Sakine Koç je poreklom iz Turske. Živi pet godina u Cirihu i jednako dugo radi kao nastavnica u dopunskoj školi.

(upor. i primer u pogl. 9 B.4!)

Nivo	Govor	Čitanje	Slušanje	Pisanje
Niži nivo	Impulsi za razgovor: govorite o gradu iz kojeg dolazite! Pričajte i pokažite na karti šta ste još videli u Turskoj! Opisivanje fotografija / suvenira iz Turske. Podsticanje dece na govor. Korigovanje grešaka tek na kraju. Izgradnja odnosa prema zemlji porekla.	Čitanje jednostavnih tek- stova o Turskoj. Prioritet ima shvatanje sadržaja; prilikom čitanja voditi računa o jasnoći i preciznosti.	Objašnjavanje istorije osamostaljenja Turske. Skupljanje i sažet pregled informacija o himni i državnoj zastavi.	Pismeni sastavi o pose- ćenim gradovima itd. u Turskoj. Fokus: nadgradnja i orto- grafija
Srednji nivo	Karakteristike određenih regiona (jelo, planine, građevine itd). Šta ste vi doživeli na razli- čitim mestima? Pokazati sličnosti sa Švajcarskom, naći veze sa Švajcarskom.	Čitanje tekstova o Turskoj, odgovaranje na pitanja o njima. Čitanje tekstova o svako- dnevnom životu u Turskoj, poređenje sa Švajcarskom. Pravilan izgovor.	Gledanje turskog pozorišta senki (Karađoz pozorište); razgovor o glavnim likovi- ma i tradiciji.	Završavanje pisanja započete priče. Pravilno konjugiranje glagola.
Viši nivo	Sistem planina, dolina, reka, ravnica, mora u Turskoj; turizam u Turskoj; poređenje sa Švajcarskom. Obrazloženja, upotreba upitnih reči.	Čitanje teksta o Turskoj. Standardni jezik visokog stila, relativno detaljan. Prepričavanje pročitanog (događaji, osobe, vreme). Prepoznavanje glavnih misli i „poruke“.	Slušanje poezije (npr. „Slušam Istanbul“). Prepoznavanje glavne teme, događaja, vremena. Informacije o pesniku i njegovom značaju.	Priprema i držanje referata. Korišćenje izraza i poslo- vica, građenje zavisnih rečenica.

6. Primer plana časa za 1–6. razred

Nexhat Maloku je poreklom iz Gnjilana (Kosovo). On od 1991. živi u Cirihu, gde od 1992. radi kao nastavnik u albanskoj dopunskoj školi.

(upor. i primere u pogl. 4 B.2 (1–9. razred), 8 B.3 itd.)

Vreme	Niži nivo, 1. razr.	Niži nivo, 2–3. razr.	Srednji nivo, 4–6. razr.
5‘	Početak sa sve tri grupe, pozdravljanje. Objašnjenje zadataka za grupe 2–3. i 4–6. razred.
8‘	Početak sa sve tri grupe, pozdravljanje. Objašnjenje zadataka za grupe 2–3. i 4–6. razred.	2–3. razred: tema „Ja i drugi. Inter- vjuisanje partnera u grupi: po dvoje učenika pričaju jedno drugom o svojim porodicama.	Tema: glagoli, prošlost. Radni list sa 20 rečenica. Zadatak: podvući glagole; markiranje upotrebljenih oblika za prošlo vreme.
8‘	Individualni rad na četiri zadatka uz slovo J, j u radnom listu.
10‘	Kontrola radnog lista. Ponavljanje izgo- vorenih reči sa J. Deljenje reči sa J kao što su java, jata. Pomoćni glagol jam. Objašnjenja uz novi radni list.
5‘		Prezentacije o porodici intervjuisanog deteta. Individualno čitanje „Në familjen e Albanës“; markiranje nejasnog.
8‘			Kontrola radnog lista. Poređenje korišće- nja oblika za prošlo vreme u albanskom i u nemačkom.
3‘	Kontrola novog radnog lista. Novi zada- tak: obojiti 4 crteža sa slovom J.		Rad na tekstu iz „Gjuha shqipe 3“ (markiranje glagola olovkom u boji).
7‘		Razjašnjenje problema sa tekstom „Fa- milja e Albanës“. Čitanje priče deo po deo; pitanja za razumevanje teksta. Zadatak: nacrtati svoju porodicu.
15‘	Pauza
10‘	Učenici čitaju jednostavan tekst. Ja im pomažem kod teškoća.	Dalji rad (vidi gore).	Samostalno čitanje teksta „Princi i lumtur“; svi učenici pripremaju po jedan odlomak da ga pročitaju naglas.
20‘	Zadatak da se tekst (vidi gore) vežba kao diktat, uz pomoć poznatih oblika vežbanja (rad u paru i samostalno).	Rad na zadacima u udžbeniku i na posebnom radnom listu.	Učenici sedaju u krug, svako čita pri- premljen deo teksta. Nastavnik sluša i interveniše objašnjenjima tamo gde je to potrebno.
3‘	Kontrola goreopisanog zadatka. Domaći zadatak: naučiti reči iz teksta kao diktat.		Čitanje teksta o autoru „Princi i lumtur“. Kontrola razumevanja teksta putem intervjua u paru.
5‘		Diskusija o tekstu, fokus na poređe- nje porodičnog života na Kosovu i u Švajcarskoj. Domaći zadatak: ispitivanje o motivima za migraciju.
3‘			Razjašnjenje pitanja. Domaći zadatak: odgovoriti na pitanja iz udžbenika.
5‘	Razjašnjenje poslednjih pitanja, pozdravljanje pri odlasku.

Sivo = aktivnosti u kojima učestvuje nastavnik.