1. Odrastanje u, sa i između više jezika: izveštavaju učenici dopunskih škola
Nuhat živi u Nemačkoj
Zovem se Nuhat. Imam 12 godina i rođen sam u Nemačkoj. Živim sa porodicom u Minsteru, u delu grada koji se zove Hiltrup. U slobodno vreme volim da igram fudbal, treniram ga i u jednom fudbalskom udruženju. Kada se nađem sa drugovima, volim da slušam kurdsku muziku i da igram playstation. Moji drugovi su uglavnom iz Kurdistana i Nemačke. Sem toga imam ruske i poljske drugove. Imam tri brata i sestre, ja sam srednje dete. Moji roditelji žive ovde od 1985. Živimo u kući sa više generacija, pošto i moji baka i deda žive u istoj kući. Oni ne govore nemački. Ja, opet, loše govorim kurdski. Zbog ovih teškoća u komunikaciji mi je nastava maternjeg jezika veoma važna. Jer, mi kod kuće govorimo kurdski. Moji stariji braća i sestre isto odlično govore kurdski, kod mene to, nažalost, nije tako. Odrastao sam sa kurdskim i nemačkim jezikom. Sa svojim kurdskim drugovima govorim i kurdski i nemački. Ali sa drugovima koji nisu Kurdi govorimo nemački. Inače u svom okruženju nailazim na ruski, poljski, engleski, arapski i italijanski jezik.
Marlene živi u Švajcarskoj
Zovem se Marlene Pinto. Imam 13 godina i idem trenutno u 7. razred u Frauenfeldu. Rodila sam se u Švajcarskoj i tu živim. Kod kuće ne govorim samo portugalski, nego i švajcarski nemački. Švajcarski nemački govorim pre svega sa svojom sestrom i sa drugovima u slobodno vreme. Od 7. godine idem svake nedelje u portugalsku školu. Iako je škola u moje jedino slobodno po podne, svaki put se radujem, jer volim da govorim još jedan jezik. Taj jezik mi omogućuje da razgovaram sa rođacima i da se snađem u zemljama kao što su Portugal ili Brazil. U školi učim i govorim ne samo standardni nemački, nego i engleski i francuski. Prednost moje dvojezičnosti je u tome što mnoge reči iz portugalskog mogu da prepoznam u engleskom i francuskom i brzo da ih zapamtim, jer su slične. Jezici u mom životu igraju veliku ulogu, zato je engleski jedan od mojih najdražih predmeta.
Vanessa [Vanesa] živi u Švedskoj
Zovem se Vanesa, imam 14 godina i idem u sedmi razred. Rodila sam se kao ćerka albanskih roditelja u Švedskoj, gde sam i odrasla. U školi osim švedskog učim engleski i španski. Moj omiljeni jezik je albanski. Njega ne učim i ne govorim samo kod kuće, nego i na časovima albanskog u dopunskoj školi. Imamo super uslove u našoj školi: svi učenici imaju laptop sa pristupom internetu. Kompjuter je naš glavni „alat“ na časovima. Koristimo ga i na časovima albanskog, npr. da nađemo materijal na albanskim veb-sajtovima. Na taj način je postalo moguće da puno toga naučim i da budem mnogo bliže svojoj zemlji porekla i rođacima na Kosovu.
Arbër [Arber] i Nora žive u Beču
Arber i Nora su u albanskoj dopunskoj školi dobili papir sa obrisima deteta i uz to sledeći zadatak: „Zamisli da si ti ovo dete. Razmisli koje jezike ti govoriš ili čuješ u svom okruženju. Gde bi na ovom crtežu bilo mesto za koji jezik? Oboji različitim bojama i napiši koja boja označava koji jezik.“
(Deutsch = nemački; Albanisch = albanski; Englisch = engleski; Ungarisch = mađarski; Slowakisch = slovački)
Abir živi u Engleskoj (izveštaj nastavnice Ole Koubajsi (Ola Koubayssi), London)
Abir je rođena u Londonu kao ćerka majke Francuskinje i oca Sudanca. Ona tečno govori francuski i engleski. U dopunsku školu arapskog je došla da nauči jezik svog oca – arapski.
Jedan od njenih hobija je da čita i piše priče na francuskom. Predložila sam joj da joj donosim kraće francuske tekstove koje bih joj prevodila na arapski. Ta ideja ju je veoma motivisala. Radile smo intenzivno i u međuvremenu ona čita i piše arapski bolje od većine drugih učenika u razredu. Na leto će putovati u Sudan na odmor i moći tamo s bakom i dedom da razgovara na arapskom!
2. Gorko iskustvo: gubljenje kontakta s prvim jezikom
Agnesa ima albanske korene i živi u Švajcarskoj.
Zovem se Agnesa, imam 16 godina i rođena sam u Švajcarskoj. Moj maternji jezik je albanski. Trenutno idem u srednju školu. Moja najveća želja je da idem u domovinu na raspustu i da vladam albanskim jezikom. Nažalost, to nije tako. Uvek mi je teško da tamo komuniciram sa ljudima, bilo u nekom supermarketu, bilo na ulici. Takođe mi je teško da sa poznanicima komuniciram pismeno, putem SMS-a ili Facebooka. Najčešće moram da razmišljam kako da prevedem neku reč s nemačkog ili kako da obrazujem rečenicu. Često me je sramota što maternji jezik ne znam dovoljno dobro.
Već dugo živim ovde u Buksu; ovde, nažalost, nikad nije bilo dopunske škole za albanski. To je glavni razlog što sam danas u ovakvoj situaciji. Da je bilo albanske dopunske škole, pohađala bih je s radošću i ponosom. Po mom mišljenju, svako dete ima pravo da nauči svoj maternji jezik, jer je to nešto važno i društvu potrebno. Sama sam već doživela da je maternji jezik korišćen i za posao, jer, koji mlad čovek ne bi radio u nekoj firmi koja pripada njegovim sunarodnicima i gde može da se koristi sopstveni jezik. Ali, ako neko svoj jezik ne zna dobro, ta mogućnost je isključena…
3. Konkretni primeri planiranja s fokusom na sveobuhvatno poboljšanje jezika
Samia Hamdan-El Ghadban: Osnovna struktura jednog dvočasa posvećenog jeziku u dopunskoj školi standarnog arapskog, niži nivo / početnici
Samia Hamdan-El Ghadban [Samija Hamdan el Gadban] je poreklom iz Libana i radi u Ženevi kao nastavnica arapskog u dopunskoj školi.
- 15 min. Konverzacija / razgovor s razredom; temu bira nastavnik ili učenici. Cilj: poboljšanje slobodnog govornog izraza u opuštenoj atmosferi. Istovremeno, učenici se susreću sa različitim regionalnim i dijalektalnim oblicima govornog arapskog.
- 15 min. Ponavljanje dosad naučenih slovnih znaka i reči. Jednom mesečno diktat. Cilj: Ovladavanje arapskim pismom i vokabular standardnog arapskog.
- 35 min. Novo gradivo. Uvođenje novog slovnog znaka na različite metodičke načine. Čitanje novog znaka s različitim izgovorom, kao i reči u kojima se on pojavljuje. Ciljevi kao pod 2.
- 15 min. Pauza.
- 25 min. Razgovor o nekom tekstu iz udžbenika. Cilj: rad na usmenoj kompetenciji u standardnom arapskom.
- 10 min. Samostalan rad (nešto popuniti, obojiti itd). Individualno nadgledanje od strane nastavnice. Na kraju svako dete pokazuje razredu šta je uradilo.
- 10 min. Kraj: pesma (sa uputstvima za pravilno naglašavanje) ili priča koja se čita naglas.
Etleva Mançe: Rad na fondu reči i jeziku u okviru dvočasa s temom „Jelo i piće / zdrava ishrana“; 1–10. razred (3 nivoa)
Etleva Mançe [Manče] je poreklom iz Albanije. Ona 22 godine živi u Kelnu, gde poslednjih pet godina radi kao nastavnica albanskog u dopunskoj školi.
Tema lekcije: jelo i piće; iskustveno polje: zdrava ishrana. Ciljevi: jezički: vežba i pamćenje vokabulara u vezi s temom (nazivi voća i povrća); primena; povezivanje prvog i drugog jezika. Ciljevi u vezi sa sadržajem: jačanje svesti o zdravoj ishrani i o proizvodima iz zemlje porekla. Socijalni ciljevi: jačanje kooperativne i socijalne kompetencije kroz grupni rad.
Shematski plan:
faza/vreme | dešavanja na času | mediji, materijal | metodičko-didaktički komentar |
10 min. uvod prelaz | Nastavnik pozdravlja učenike. Svi učenici sedaju napred ukrug. Uvod u temu uz pomoć korpe s voćem i povrćem. Svi nazivi na albanskom i nemačkom. Nastavnik meša kartice (slike i nazivi (nemački i albanski) voća i povrća) i stavlja ih na sto. Učenici povezuju slike i nazive na karticama. |
korpa s voćem i povrćem, kartice | uspostavljanje kontakta / buđenje radoznalosti, aktiviranje predznanja aktiviranje vokabulara, povezivanje prvog i drugog jezika |
15 min. rad 1 5 min. memorisanje 1 |
Svaki učenik bira jedno voće ili povrće i traži odgovarajuće kartice (ne- mački i albanski). Zatim se kartice slažu u krugove: levo albanski, desno nemački. U presek krugova dolaze reči kao „banana“ koje su u oba jezika ± identične. Diskutuje se i o dijalektalnim i standardnim varijanta- ma pojedinih vrsta (npr. naranča, narandža, pomorandža). Na kraju se skupljaju rezultati i o njima se razgovara u plenumu. |
kartice korpa voće i povrće dva kruga koji se presecaju, na podu |
buđenje svesti kroz dodir i posmatranje razumevanje i memori- sanje pojmova prepoznavanje sličnosti i razlika u oba jezika |
20 min. rad 2 |
Formiraju se tri grupe.
|
1–4. razr. RL 5–7. razr. RL, RS 8–10. razr. RL, RS |
partnerski rad, uzaja- mna kontrola kontrola sposobnosti čitanja i pisanja, partner- ska povratna informacija (feedback) grupni rad, razvoj soci- jalnih kompetencija poboljšanje timskih sposobnosti |
5 min. | pauza | ||
10 min. ponavljanje i memorisanje 2 |
Učenici istog nivoa porede rešenja unutar grupe. Učenici predstavljaju svoja rešenja u plenumu i diskutuju/komentarišu. |
RL RS | razmena mišljenja kontrola |
20 min. rad 3 |
Unutrašnje diferenciranje: učenici koji brzo uče dobijaju dodatni radni list. |
igre RL mind-map mali plakati (A3) |
poboljšanje timskih sposobnosti i socijalne kompetencije vežbanje sposobnosti argumentovanja memorisanje naučenog kroz igru |
5 min. memorisanje 3 | Prezentacija malih plakata i diskusija o rezultatima iz prethodne faze u celom razredu. | RL mali plakati (A3) |
memorisanje; jačanje samosvesti; motivacija |
5 min. Feedback | Učenici pokušavaju da nađu zajedničko stanovište/konsenzus. Učenici sami procenjuju svoj napredak u učenju. Uz pomoć radnog lista „Çfarë të pëlqen?“ (Šta ti voliš?) postavljaju jedni drugima pitanja i – kao domaći zadatak – i članovima svojih porodica. |
RL Smiley-kartice (veseo, ozbiljan, tužan) | refleksija o novosteče- nim kompetencijama |
4. Rabie Perić Jašar: Dobra iskustva s bilingvalnom nastavom
Rabie [Rabi] Perić Jašar je poreklom iz Makedonije. Ona 24 godine živi u Beču, gde između ostalog radi kao nastavnica dopunske škole za romski i u Centru za posebnu pedagogiju.
Pored predavanja romskog u dopunskoj školi, ja brinem i o novopridošloj romskoj deci. Njihovo znanje romskog je često veoma slabo, jer su pre svega koristili jezik zemlje porekla (npr. makedonski). Moj princip je da sva deca paralelno s maternjim treba da uče nemački (npr. paralelno učenje brojeva ili boja, pesama, izvođenje manjih predstava na nemačkom i romskom). Moje iskustvo kaže da deca kroz paralelnu nastavu na nemačkom i romskom mnogo bolje uče maternji jezik.