Tok:
- N svakom učeniku daje dve do tri kartice sa zadacima. Na njih je N zapisao/zapisala zadatke; recimo:
- Đaci idu kroz učionicu i postavljaju drugim đacima pitanje koje je zapisano na njihovoj kartici (naravno, preformulisano: „Da li je tvoja porodica poreklom iz nekog velikog grada u našoj zemlji?“ itd). Kada U nađe nekoga ko ispunjava uslove, on/ona zapisuje njegovo/njeno ime na odgovarajuću kartu sa zadacima (varijanta: U koji/koja ispunjava uslove potpisuje karticu). Moguće je da više učenika ispunjava uslove i potpiše karticu.
- Kada su sve kartice potpisane (ili nakon, recimo, 10 minuta), N sa razredom razgovara o novim stvarima koje su U naučili o drugoj deci u razredu.
Napomene:
- Zadaci treba da budu jednostavni, tako da svaki U nađe bar jednu osobu koja ispunjava uslove.
- Moguće je formulisati zadatke za 2–3 različita nivoa i podeliti ih na karticama različitih boja (zeleno = jednostavno, plavo = srednje težine, crveno = teško i sl). Kartice u boji se u tom slučaju dele u skladu sa uzrastom ili jezičkim sposobnostima đaka.
- Zadaci treba da budu u skladu sa nivoom određenog razreda, tj. kulturnim i jezičkim resursima učenika.
- Stariji U takođe mogu praviti kartice sa zadacima.
- Da bi se kartice više puta koristile mogu se staviti u plastificirani omot.