Tok:
- N deli razred na dve jednako jake grupe (A i B). N bira dva U koji prvi moraju sesti na „vruće stolice“. Prethodno je N postavio/postavila ispred table dve stolice okrenute prema razredu. Jedan U zastupa grupu A, a drugi grupu B.
- N na tablu zapisuje jedan pojam (npr. „kolač“, „naš glavni grad“, ili „šunjati se“). Pri tom to treba da bude pojam koji je poznat svim đacima. Đaci koji sede na vrućim stolicama gledaju prema razredu i ne smeju videti reč napisanu na tabli.
- N daje komandu za početak igre i tada dve grupe počinju svom članu na vrućoj stolici da opisuju reč na tabli. Izgovaranje same reči je zabranjeno (ako se to dogodi, grupa je odmah izgubila). To je moguće, recimo, na taj način što će članovi grupe učeniku koji sedi na vrućoj stolici jedan za drugim šaputati opise i objašnjenja. Oni koji sede na vrućim stolicama pokušavaju da pogode traženi pojam.
- Čim jedan U na vrućoj stolici prvi izgovori traženu reč, njegova grupa pobeđuje.
- Igra se nastavlja zadavanjem nove reči, pri čemu novi U sedaju na vruće stolice.
Varijante:
- Svesno se biraju pojmovi koji su u vezi sa dopunskom školom ili nekom aktuelnom temom u nastavi (npr.: vode u zemlji porekla; istorijske ličnosti). Na taj način ova igra može poslužiti i kao uvod u neku novu temu. Ako je ovo preteško za mlađe U, ovakva varijanta se igra samo starijima, a za mlađe se smišlja neka jednostavnija verzija.
- Đaci sami biraju reči, ili potpuno slobodno, ili u vezi s temom koju određuje N. Zatim N odlučuje koje reči će biti zadate.