Napomena:
Vežba je posvećena jednom važnom pravilu za razgovor i preporučena je gore pod br. 9 („nadovezujem se na ono što je rekao prethodni govornik“). Ona predstavlja potporu za U da uz pomoć delova rečenice shvate i primene ovo pravilo. O radu sa delovima rečenice upor. pogl. 2c „Dalja govorna sredstva“ u Uvodu.
Tok:
- N objašnjava da će razgovor biti dobar i koherentan jedino kada se učesnici razgovora jedni drugima obraćaju tako što će se nadovezivati na reči prethodnih govornika. N sa U sastavlja listu mogućih govornih sredstava, tj. delova rečenica i zajedno ih zapisuju na papirne trake ili na plakat.
- U prvom probnom koraku, N nešto izjavljuje i traži od U da se uz pomoć pobrojanih početaka rečenica nadovežu (npr. „Mislim da ima smisla zabraniti smartfone tokom časova u školi.“). Ova vežba se ponavlja na nekoliko različitih tvrdnji, sve dok U ne shvate princip.
- Zatim se u grupama po 2–3 đaka ili tokom razgovora u razredu vodi računa o tome da se u razgovoru U nadovezuju na reči prethodnih govornika koristeći svoje ili delove rečenica sa spiska. Nakon razgovora se svaki put govori i o iskustvu u radu s delovima rečenica: Koji delovi rečenica su se pokazali posebno korisnim? Ima li još nekih delova rečenica koje bismo mogli koristiti?
Primeri delova rečenica za nadovezivanje na ono što je prethodno rečeno:
- Hteo/htela bih još nešto da pitam: …
- O tome želim još da kažem: …
- XY kaže/tvrdi da…, ali…
- Ja imam isto mišljenje kao XY. I ja mislim…
- Ne slažem se sa time što kaže XY, jer…
- Hteo/htela bih još da nadopunim to što je rekao/rekla XY: …
- Ako sam dobro razumeo/razumela, …
- Zaključujem da …
- Moje iskustvo kaže da …
- Mislim da je dobro/loše to što… / Meni se (ne) dopada kad …