Ovaj priručnik je u tesnoj vezi s priručnicima Didaktički podsticaji 1 i 2 u seriji priručnika „Materijali za nastavu maternjeg jezika u dopunskim školama“. Dok priručnici 1 i 2 predstavljaju niz predloga za podsticanje i poboljšanje pisanja, odnosno, čitanja na prvom jeziku, u priručniku 3 je reč o velikoj jezičkoj oblasti usmenog izražavanja. Ta oblast obuhvata, kao što je gore pokazano, dva aspekta – slušanje / razumevanje slušanog i govor. Za razliku od čitanja i pisanja, ovde se ne radi o kulturnim tehnikama koje moraju iz osnova biti obrađene u školi, nego o širenju i nadgradnji kompetencija koje veće postoje u vezi sa svakodnevnim temama, a koje gotovo sva deca poseduju već kad pođu u vrtić. Obaveza škole je da razvije te kompetencije, onoliko koliko je moguće, za snalaženje i funkcionisanje i u sve zahtevnijim kontekstima. U nastavi maternjeg jezika u dopunskim školama fokus je na standardnoj varijanti prvog jezika. Istovremeno se stvaraju produktivne veze sa školskim jezikom, kao što je pokazano gore u 2d.

Nastavni predlozi i didaktički podsticaji, čija je svrha da posluže kao potpora nastavnicima dopunskih škola maternjeg jezika u važnom radu na poboljšanju usmenog izražavanja učenika, podeljeni su na sledeće oblasti (pri čemu se uvek misli kako na produktivnu, tako i na receptivnu dimenziju – govor i slušanje):


  • akustički trening; podsticaj za kreativno korišćenje jezika

  • adekvatno ponašanje tokom razgovora – udvoje i u grupama

  • pričanje i glumljenje doživljaja i priča

  • prezentacije i referati

Posebno mnogo mesta u ovom priručniku zauzima 13 nastavnih predloga u delu II („Adekvatno ponašanje tokom razgovora – udvoje i u grupama“). To nije slučajno: veštine i kompetencije o kojima je tu reč predstavljaju, takoreći, fundament ukupne komunikacije i zahtevaju posebno pažljivo uvežbavanje.

Ukupno 32 predloga za nastavu strukturisana su tako da je u fokus stavljeno jasno i razumljivo predstavljanje predloženog toka vežbe. Delom su u uvodu navedene napomene koje nadopunjuju navedene ciljeve i daju dodatne informacije. Rubrike „varijante“ i „napomene“ na kraju nekih nastavnih predloga obuhvataju metodičke alternative, kao i upućivanja na detaljnije didaktičko-metodičke aspekte.

Za više različitih aspekata moguće je naći predloge i vežbe i u drugim priručnicima „Didaktičkih podsticaja“; to ne treba da čudi, s obzirom na značaj usmenog izražavanja i za teme u vezi s pismenošću. Upućujemo posebno na sledeće priručnike i poglavlja:

Priručnik 1
Poboljšanje pisanja na prvom jeziku:

upor. u praktičnom delu,
između ostalog, upućivanje
na usmene predvežbe itd. u poglavljima 1, 2, 7.4, 14, 18 itd.

Priručnik 2
Poboljšanje čitanja na prvom jeziku:

upor. pre svega poglavlja posvećena glasnom čitanju – pogl. 1, 10, 11 i 16 u
praktičnom delu.

Priručnik 4
Poboljšanje interkulturalne kompetencije:

veliki deo nastavnih predloga sadrži važne delove posvećene usmenom izrazu (razgovori kojima se razjašnjavaju nesporazumi, diskusije o određenim temama itd).

Priručnik 5
Strategije i tehnike učenja:

ovde se delovi posvećeni usmenom izražavanju tiču pre svega razmene iskustava sa različitim strategijama učenja.

Na kraju valja pomenuti nešto što ovaj priručnik razlikuje od ostalih: na njemu je vredno radilo troje mladih nastavnika (Livia Huber, Annina Ruder, Flavio Ruffo), koji su uz mnogo truda i energije svoje diplomske radove posvetili temi „Poboljšanje usmenog izražavanja u nastavi maternjeg jezika u dopunskim školama“. Uz rukovodioca projekta, kao i nastavnice dopunskih škola zaduženih za redakciju (Draganu Dimitrijević i Gordanu Nikolić), tako je nastao tim koji je bio koliko inovativan, u smislu strukture članova, toliko i produktivan u pogledu načina rada.

Važni izvori (pored mnogih drugih) kojima smo se služili u radu na ovom priručniku su udžbenici jezika na nemačkom: „Sprachfenster“, „Sprachland“, „Sprachwelt Deutsch“, „Die Sprachstarken“ i „Pipapo“. Korišćenje tih udžbenika garantuje jezičko-didaktičku aktuelnost i podstiče povezivanje dopunskih škola maternjeg jezika s redovnom nastavom.


Sadržaj