1. Planiranje tema u vezi sa kulturom zemlje porekla
(upor. i pogl. 11 B.4 i 11 B.5)
Silviya Ivanova Popova: Planiranje polugodišta za srednji nivo (4–6. razred); tema bugarski jezik, istorija i praznici i običaji
Silviya [Silvija] Ivanova Popova je poreklom iz Bugarske. Ona 13 godina živi u Cirihu, a 9 godina radi kao nastavnica bugarskog u dopunskoj školi.
| Gramatika | Poznavanje prirode i društva (nem. Mensch und Umwelt – čovek i njegovo okruženje) |
Praznici i običaji |
| glagoli: različiti oblici za prošlo vreme |
istorija: Tračani, Sloveni i Prabugari |
Prvi mart: „baba Marta“ koja nam donosi maternicu. Sami pravimo maternicu. (Pletemo na različite načine narukvicu od crvenog i belog konca i vezujemo je oko zgloba ruke. To je simbol zdravlja, ljubavi i novog početka.) – Upoznavanje s legenda- ma o maternici. Dan žena, 8. mart. Cveti (Cvetnica) – imendan svih ljudi koji nose imena cveća. Uskrs – uskrsnuće – poseban pozdrav. |
| glagoli: oblici futura | Kan Asparuh – osnivač Bugarske (681.) | |
| prilozi | Širenje i učvršćivanje nove bugarske države (kan Omurtag, Tervel, Presijan, Krum) | |
| glavna i sporedna rečenica, pisanje zareza | hrišćanstvo kao samostalna religija: priznanje – knez Boris I – 866. | |
| upravni i neupravni govor, interpunkcija | Bugarska kao velika sila. Car Simeon I (893–927) – Bugarska sa izla- zom na tri mora – procvat kulture i znanja |
|
| neupravni govor | Dan Vojske i hrabrosti u Bugarskoj | 6. maj – dan pastira i svetog Đorđa |
| pisanje sastava: pravila i struktura | bugarska azbuka iz 855. – Ćirilo i Metodije i njihovi učenici (Kliment, Gorast itd.) | 24. maj – Dan slovenskog pisma i kulture; narodna igranka |
| pisanje sastava sa zadatim početkom, vežbe za očuvanje crvene niti | godine ustanaka, borba za nezavisnost, pod vizantijskom vlašću | 14. jun: desetogodišnjica udruženja „Rodna reč“ |
| oblici pozdravljanja, specifični završeci reči, pisanje pisma | oslobođenje od Vizantije 1185, car Ivan-Asen I & Petar II | Putovanje u Bugarsku. Posećujemo 4 grada, koja igraju važnu ulogu u našoj istoriji i jedan poseban spomenik u planinama, koji je simbol slobode. |
| pisanje sastava na zadatu temu, vođenje računa o stilu, gramatici, pravopisu i strukturi | car Kalojan (1190–1207), car Ivan-Asen II (1218–1241), obnavljanje bugarske moći putem diploma- tije i jake kraljevske porodice |
2. Planiranje tema u vezi sa životom u novoj domovini: fokus „život u, sa i između dva jezika i dve kulture“
Odlični primeri ove kategorije mogu se naći u više poglavlja ovog priručnika. Izdvajamo sledeće:
Poglavlje 6 B.1
Kemail Çallaku (albanska dopunska škola Arnsberg/Nemačka): Dvočas s temom „Prijateljstvo, predrasude, zajednički život“, razredi 5–10
Autor pokazuje kako je moguće, i u nastavnom, socijalnom i interaktivnom pogledu, veoma inspirativno obraditi nadasve aktuelnu temu u migraciji – „Prijateljstvo, predrasude, zajednički život“. Pritom su u prvom planu autentična iskustva učenika u novoj domovini. Najkasnije prilikom završne diskusije se stvara veza sa kulturom porekla, koja na narednom času može biti vrlo plodno produbljena.
Poglavlje 5 B.3
Gaca Radetinać (dopunska škola bosanskog/srpskog/hrvatskog u Karlskroni, Švedska): Dvočas na temu „Prava dece“
Autorka obrađuje temu „Prava dece“ orijentišući se na praktičan rad i posmatranje. Kao kod planiranja časa o rodnim pitanjima Nedžmije Mehmetaj dole, i ovde se preporučuje tokom časa ili na nekom narednom času govoriti o razlikama i analogijama, prednostima i manama u oblasti prava dece u zemlji porekla i u novoj domovini, kao i o sa time povezanim problemima i konfliktima u migracionoj situaciji (status dece u porodici, slobode, prava i obaveze; eventualno i razgovor o detinjstvu roditelja ili baka i deda).
Poglavlje 4 B.2
Nexhmije Mehmetaj (albanska dopunska škola u delu Švajcarske sa francuskim jezikom): Dvočas s temom rodne ravnopravnosti / „Gender“ za đake tri različita uzrasta i školskog nivoa
Autorka u svom planu pokazuje na koji način se može obraditi tema rodne ravnopravnosti u razredu s tri različita uzrasta i školska nivoa, tako da svakoj grupi bude omogućen pristup temi u skladu sa uzrastom (niži nivo: I devojčice igraju fudbal; srednji nivo: Prava i obaveze dečaka i devojčica u našem razredu; viši nivo: Prava dece). Pritom se može i, naravno, i treba (u okviru lekcije ili kao tema nekog kasnijeg časa) razmišljati i diskutovati o tome na koji način različite predstave i klišei o rodnim ulogama, kao i „igranje“ uloga u kulturi porekla, odnosno, kulturi nove domovine doprinose problemima ili čak i konfliktima.
3. Planiranje tema u vezi s kulturama zemlje porekla i nove domovine
Dragana Dimitrijević: Odlomak plana dvočasa s temom „Porodica“, viši nivo (7–9. razred; pojednostavljen pregled bez rubrika za socijalni oblik i medije)
Dragana Dimitrijević je poreklom iz Beograda/Srbije. Od 1999. radi u kantonu Cirih kao nastavnica srpskog u dopunskoj školi.
Važno: đaci su uz ovu lekciju dobili domaći zadatak da se kod kuće informišu o tome kolika je bila njihova porodica u prošloj ili pretprošloj generaciji, kakve uloge su imali ili imaju određeni rođaci itd. (obrazovanje, međusobni odnosi, odeća, prava žena, prvi školski dan, jezici, igre, igračke, razlog migracije…).
Vidi tabelu na sledećoj strani.
| Vreme |
Čemu? Pojedinačni ciljeviLearningKoraci u učenju i delimični ciljevi |
Šta i kako?Nastavnik radi sledeće: |
Šta i kako?Učenici rade sledeće |
| 7‘ | 1. | 1. | 1. |
| Porodica Učenici se temeljno bave načinom života u zemlji porekla i u Švajcarskoj i razvijaju otvorenost prema toj temi. Putem svesnog bavljenja iskustvima u porodici, zemlji porekla i Švajcarskoj oni stiču uvid u raznovrsnost socijalnih povezanosti i uzajamnosti. Cilj: upoznavanje funkcija i oblika po- rodice s obzirom na istoriju i kulturu. |
deli učenicima pripremljene odlomke teksta (na nemačkom) na temu „Porodica u Švajcarskoj“
|
rade dalje na domaćem zadatku (vidi gore)
|
|
| 10‘ | 2. | 2. | 2. |
| Učenici razumeju i navode najvažnije informacije na osnovu teksta o nekoj osobi (porodica, poznavanje jezikâ, obrazovanje, porodični odnosi, uloge pojedinih osoba, razlog emigracije). | objašnjava pitanja uz tekst i deli ih učenicima; npr.: odakle dolazi osobin otac/deda?, zašto?, koliko je dece imao?, koje jezike govori? | razmenjuju najvažnije informacije na osnovu prikupljenih informacija u tekstu. | |
| 20‘ | 3. | 3. | 3. |
Odnosi u porodici (Srbija-Švajcarska); artikulisanje sličnosti i razlika.
Učenici opisuju funkcije i oblike porodice u Švajcarskoj i Srbiji. |
obrađuje dalje domaći zadatak (vidi gore)
|
govore: razgovaraju, diskutuju i objašnjavaju šta su otkrili uz pomoć gorepomenutih pitanja. |
|
| 8‘ | 4. | 4. | 4. |
| Opisivanje svoje uloge i svoje porodice: uloga učenika u sopstvenim porodicama (u Švajcarskoj i Srbiji). | deli učenike na grupe i daje zadatak: opisati svoju ulogu u porodici (u CH i u SRB) |
obrazlažu svoju ulogu u porodici u Švajcarskoj i Srbiji; pričaju svoju priču uz pomoć prikupljenih informacija. |
Uporedi uz ovu kategoriju i planove 4 B.3 (Arifa Malik, London: Princip „interkulturalnost“ na primeru „boje“) i 6 B.2 (Sakine Koç, Cirih: Nastavna jedinica s temom „Proslave i praznici“)
4. Planiranje tema bez specifičnog odnosa prema kulturi zemlje porekla ili nove domovine
Prethodna napomena: u ovu kategoriju spadaju kulturno i jezički specifične teme (godišnja doba, cveće, životinje, priroda itd), koje je, naravno, moguće dobro obrađivati s obzirom na kulturu zemlje porekla i nove domovine.
Mariana Waked: Planiranje serije nastavnih jedinica s temom „Životinje i priroda“ (6 lekcija za 3 grupe različitog uzrasta i školskog nivoa)
Mariana Waked [Vaked] je poreklom iz Libana, gde je radila kao nastavnica arapskog. Poslednjih 14 godina živi u Karlskroni u Švedskoj, gde 4 godine radi kao nastavnica arapskog u dopunskoj školi.
Arapski mind map na temu „konj“ (osobine, ishrana, životni prostor itd.)
| Cilj | Niži nivo | Srednji nivo | Viši nivo | |
| 1. lekcija | Prezentacija | Slušanje priče o različitim životi- njama. Razgovor i prepričavanje. | Gledanje dokumentarnog filma i pravljenje beležaka. Prepriča- vanje onoga što smo naučili o pojedinim životinjama. | Slušanje ili čitanje podataka o nekoliko životinja. Samostalno pisanje podataka. |
| 2. lekcija | Klasifikacija različitih živo- tinja | Logičke vežbe uz gradivo. Klasi- fikacija životinja prema ishrani. Čitanje reči uz pomoć slika. Zapisivanje početnih slova ili naziva pojedinih životinja, crtanje životinja. |
Klasifikacija životinja prema ishrani, staništima, načinu raz- množavanja itd. Interpretacija i komentarisanje geografske karte sa rasprostra- njenošću određenih životinja.. |
Sastavljanje spiska zajedničkih osobina životinja koje žive u istom okruženju (fizičke osobine, ishrana, razmnožavanje); prepoz- navanje uzajamne uslovljenosti osobina i okruženja. |
| 3. lekcija | Životinje na po- ljoprivrednom imanju | Poseta poljoprivrednom imanju. Posmatranje i diskusija. | Poseta poljoprivrednom imanju. Priprema intervjua i foto-doku- mentacije, eventualno pravljenje videa. |
Poseta poljoprivrednom imanju. Ovde u Švedskoj je uobičajeno imati jednu životinju kao deo porodice; a kako je u našim zemljama porekla? Diskutujte. Šta vi mislite? |
| 4. lekcija | Obrada posete poljoprivred- nom imanju | Formiranje grupa i priprema različitih aktivnosti u vezi sa životinjama na polj. imanju (radni listovi, kviz, zagonetke…). Pevanje pesama o životinjama. |
Pisanje pisma nekome u zemlji porekla o poseti poljoprivrednom imanju. | Sastavljanje lista s kratkom bio- grafijom (CV) za jednu životinju koja živi na poljoprivrednom imanju. Korišćenje interneta i biblioteke za informacije. |
| 5. lekcija | Mentalna mapa (mind map) | Smišljanje priče s 2–3 životinje sa polj. imanja, pisanje priče uz pomoć nastavnika, samostalno ilustrovanje. Uz to uvesti metodu mind mapa. | Pravljenje mind mapa za životinju po izboru. Mind map treba da sadrži sve elemente potrebne za pisanje nefikcionalnog teksta o životinji. Rad u malim grupama. | Odabrati jednu životinju kojoj preti izumiranje. Razmisliti kako joj se može pomoći. Napraviti mind map i napisati tekst o tome. |
| 6. lekcija | Prezentacije, izložba | Prezentacija i čitanje tekstova iz 5. lekcije. | Prezentacija i diskusija o nefikcio- nalnim tekstovima iz 5. lekcije. | Prezentacija i diskusija o nefikcio- nalnim tekstovima iz 5. lekcije. |