Deca i omladina u imigracionim zemljama (a i mnogo gde drugo) odrastaju u kulturno i jezički veoma heterogenim kontekstima. Ta mnogostrukost se pokazuje pre svega u važnom životnom kontekstu koji predstavlja škola, a u kojoj je danas teško naći razred u kojem nije zastupljeno više jezika i kultura i u kojoj broj dece s migracionom pozadinom ne prelazi 30, 40, 50 ili više odsto. Razredi u dopunskim školama maternjih jezika predstavljaju izuzetak u institucionalnom kontekstu škole. I tu ima dijalektalnih i delom nacionalnih razlika (npr. govornici arapskog jezika iz više arapskih zemalja), ali se ipak može govoriti o arapskoj, turskoj, albanskoj itd. dopunskoj školi.
Osnovni zadatak škole je da pripremi decu i omladinu za život u društvu. U našem slučaju to znači život u plurikulturalnom, višejezičnom društvu. Taj zadatak se odnosi kako na redovnu školsku nastavu, tako i na dopunsku nastavu maternjeg jezika. Pri tom redovna škola, u skladu sa nastavnim planom, prenosi pre svega sadržaje i teme u vezi sa imigracionom zemljom, a dopunska škola maternjeg jezika prenosi sadržaje i teme koji su u vezi sa a) zemljom porekla, njenom kulturom i njenim jezikom i b) životom u imigracionoj zemlji.
Međutim, i jedna i druga škola moraju, da bi ispunile svoje zadatke, aktivno doprinositi izgradnji čitavog niza kompetencija neophodnih za život u plurikulturalnim i višejezičnim društvima. U to se ubrajaju, recimo, sposobnost savlađivanja konflikata, tolerancija, prihvatanje (umesto odbijanja) drugih kultura i načina života i zainteresovanost za njih, kao i spremnost da se preispitaju sopstvene vrednosti, norme i predstave o podeli uloga.
Deca i omladina iz porodica imigranata imaju još jedan važan zadatak u okviru razvijanja interkulturalne kompetencije, a to je orijentacija u i među kulturama domovine i imigracione zemlje. Polje napetosti koje nastaje između kultura i njihovih delom različitih normi i vrednosti može izazvati snažne konflikte koji ometaju razvoj. Nastavnici dopunskih škola imaju u tom smislu izuzetno važnu ulogu, jer su često bolje upoznati s obe kulture od nastavnika redovnih škola. Kako nastavnici dopunskih škola mogu doprinositi približavanju kultura u okviru šest različitih tematskih polja pokazuju predlozi za nastavu u ovom priručniku. Kada se ovi predlozi prilagode, prošire i izvedu na časovima koji postaju zanimljivi, motivišući i poučni, postiže se cilj ovog priručnika.